Вујовићева пензиона теорија релативитета

Душан Вујовић, министар финансија, изјавио је пре неколико дана у Скупштини Србије, образлажући Предлог буџета за наредну годину, да се у нашој земљи „стиче право на пензију, а не право на износ пензије”. Ова његова изјава изазвала је салве незадовољства, не само стручне, него и шире јавности.

Питање је да ли исти аршини важе и за самог министра Вујовића, који је своју пензију зарадио у Светској банци, и то не само тако што је радио у њеном седишту у Америци, већ и на другим дестинацијама, будући да је каријеру завршио у Украјини.

Објашњењем да се „пензије израчунавају према некој формули”, а „не колико је неко издвајао у ПИО”, министар Вујовић довео је у питање не само Закон о ПИО, који јасно прописује начин обрачуна (који је утврдила држава), већ и како је то Србија правна држава, ако не поштује основна права најстаријих – право на имовину, јер је пензија имовина сваког појединца.

У Закону о ПИО јасно пише да висина пензије зависи од остварене зараде, односно основице осигурања на коју је плаћен допринос и дужине пензијског стажа. Зарада се обрачунава почев од 1. јануара 1970. године до дана остваривања права на пензију, за сваку календарску годину. Вујовић, како се чуло, каже да се „узима одређени број година у пензијском стажу са најбољим примањима који се индексира неким коефицијентом”, за шта „постоји сложена процедура”.

Пензијски стаж за обрачун висине пензије може износити највише 45 година, а износ пензије на дан остваривања права добија се тако што се лични бод множи са вредношћу општег бода, важећег на дан стицања права, израженог у динарима.

Ђура Перић, председник Савеза пензионера Србије, каже да је непријатно изненађен оним што је чуо у Скупштини, због чега ће ових дана затражити објашњење у влади, пошто хоће да зна шта заправо значи то да пензионери могу да рачунају на пензије, али не и на износ.

– Уместо да после пет година, од када се пензије не усклађују са Законом о ПИО, влада коначно у буџету предвиди новац за то, али и за укидање Закона о привременом умањењу пензија (који ће ускоро бити већ четири године на снази), Вујовић, случајно или не, најављује да ће пензије убудуће бити социјална категорија, те да уопште није важно колико је ко радио и колико је плаћао доприносе – каже Перић.

– Ако држава већ нешто планира да мења у пензијском систему, онда треба јавно то да каже. Да ли планира да пропише највишу и најнижу пензију, а да све оне између буду исте, како би се садашњи и будући пензионери одредили према томе. Ако је министар Вујовић ово рекао због чињенице да су пензије веће од 25.000 динара од 2014. године умањене за 22, односно 25 одсто, и да зато не може да се зна колики ће њихов износ бити, и томе има краја. У Закону о ПИО и Уставу јасно пише да су такве мере државе могуће, али само у ванредним околностима, каква је била и економска криза, али је она прошла – објашњава Перић.

И Фискални савет је, додаје, потврдио да је криза прошла и да треба укинути привремено умањење пензија, како би се оне убудуће усклађивале два пута годишње, с растом инфлације.

Министар је истакао „и да постоје многи људи у пензионом систему који примају пензију која није пропорционална њиховим доприносима, као што су инвалидски или породични пензионери, чије пензије нису стечене пуним радним стажом”.

Закон о ПИО и у овом случају јасно каже да се за одређивање висине инвалидске пензије (ако је узрок инвалидности повреда на раду или професионална болест), при утврђивању личних бодова рачуна 40 година пензијског стажа.

Ако је осигураник млађи од 53 године додају му се две трећине пензијског стажа који му недостаје до навршене 53 године живота. И то половина пензијског стажа жени од 53 године до навршених 58 година живота, а мушкарцу од 53 године до навршених 63 године, стоји у Закону о ПИО.

Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс