Вук длаку мења али ћуд никада: Немачки марш на странце

У Дрездену је прошлог понедељка коначно искочио баук из кутије, како су то немачки медији формулисали: најмање 15.000 демонстраната окупило се на такозваном протестном маршу против исламизације западног поднебља. Протест је узбунио и владу и опозицију, мобилисао социологе и емпиричаре широм земље. Тим пре што декларисани циљеви организатора нису усмерени само против исламизације немачког културног окружења, већ, уопштено, против свих странаца, било да је реч о мигрантима из ЕУ, било о досељеницима из земаља изван ње или о особама које су у Немачкој затражиле азил.

У немачкој јавности већ се тражи одговор колико ће демонстраната изићи на улице идућег понедељка, на дан када грађански покрет „Патриотски Европљани против исламизације западног поднебља” (Пегида) приређује редовне протестне маршеве. Од првог протеста, октобра ове године, до прошлог понедељка, број демонстраната је растао из недеље у недељу. У почетку занемарљива групица десничара, њих око пет стотина, нарасла је средином новембра на 3.500 учесника. Првог децембра се на демонстрацијама појавило 7.500 људи, а 8. децембра је марширало десет хиљада ксенофоба. Прекјуче, најзад, број активних учесника демонстрација премашио је петнаест хиљада.

Масовне демонстрације су забележене само у Дрездену, али је било сличних али малобројнијих окупљања, понедељком, у Берлину, Хемницу, Диселдорфу и у Бону. Ипак, постоји бојазан да би широм Немачке могло да дође до ерупције сличних протеста с обзиром на то да је у три независне емпиријске студије установљено да око половина Немаца подржава или гаји симпатије према покрету ксенофоба: 48 одсто упитаника бивше Западне Немачке одобрава акције Пегиде, док у некадашњем ДДР-у број присталица износи око 53 одсто.

Недоумицу представља и политичко опредељење активиста Пегиде и њихових присталица. Емпиричари су побили првобитну дефиницију да је реч о шачици ултрадесничара. Резултати најновијих истраживања указују на високи постотак симпатизера Пегиде међу присталицама свих политичких партија. Предњачи десно оријентисани АфД са 86 одсто симпатизера. У владајућем ЦДУ/ЦСУ том покрету су 54 одсто наклоњени, а у редовима Социјалдемократске партије 46 одсто. Петина бирача Зелених и Левице, по 19 одсто, такође одобрава акције Пегиде.

Нагли раст популарности Пегиде и прихватљивост њихових захтева у широкој јавности нагнали су водеће немачке политичаре да реагују.

„Немачка је држава у којој се поштује право на демонстрације, али у њој нема места за толеранцију оних који позивају на мржњу и непоштовање људи који овамо долазе из других земаља”, рекла је канцеларка Ангела Меркел и апеловала на Немце да се супротставе покушајима иницијатора маршева да их инструментализују за своје циљеве.

Канцеларкин општи апел грађанима у складу је са оценом да је најновији излив мржње према странцима у Немачкој производ пропаганде маргиналне и екстремне деснице, али је, са друге стране, та пропаганда наишла на плодно тле: антисемити и они који мрзе дошљаке муслиманске вероисповести, а шире и све остало што није исконско, немачко – углађени неонацисти (немачки израз за оне који уместо чизме и униформе носе лаковане ципеле и везују кравату) и десно оријентисани проповедачи пропасти немачке расе – добили су јасну подршку међу незадовољним, у политичком центру грађанства и лево и десно од њега.

О озбиљности ситуације, али и о неспремности водећих немачких политичара да се енергичније супротставе оваквом формирању јавног мњења, сведочи обраћање јавности демохришћанског министра унутрашњих послова Томаса де Мезијера, који је истакао да најновији развој ситуације и расположења забрињава. Истовремено је рекао да је овде реч о (не)расположењу широких слојева у народу и да се ту „мора нешто предузети”.

Шта ће Немачка тим поводом предузети, за сада није дефинисано. Забрињава, међутим, да су кључни политичари социјалдемократа избегли да дају предлоге за решење новонасталих проблема.

Водећи интелектуалци и јавни радници – она космополитски и демократски настројена немачка већина – за сада се уздржавају од изричитих коментара. Остаје, дакле, бојазан да ће немачка елита нације попустити пред притиском улице. Уместо да сагледа, дефинише и реши горуће проблеме, јер нису странци донели недаће Немачкој, већ су то учиниле три претходне владе доносећи законе којима је подстакнуто богаћење државне касе и најбогатијих грађана, на уштрб оних који живе од свог рада. Статистике о приходу просечног Немца и о његовом социјалном положају недвосмислено указују на све нижи ниво стандарда у тој земљи. Немачка, после Аустрије, земља са најнижом стопом незапослености у ЕУ, процентуално је на другом месту у статистици по броју запослених који раде за месечни минималац. Ситуација је само у Летонији још гора.

Куда све то води, показало се уочи прошлог викенда у нирнбершком предграђу Фора: „Н.Н. лица у црним маскирним униформама су ишарала кукастим крстовима зидове три зграде прихватилишта за азиланте, а потом их запалила… Мештани су све то радознало посматрали”, забележено је у извештају локалне полиције.

Милош Казимировић, Политика

фото: heute.de