Књижевник Петар Милатовић Острошки истраживао је аустријске државне архиве како би што прецизније утврдио обим продатих српских реликвије и рукописа које је, са организованом мрежом сарадника, прикупио па уновчио Вук Стефановић Караџић!
У специјалној емисији нашег портала “КМ интервју“⇗ Острошки говори управо о сазнањима до којих је дошао на основу сачуваних материјалних доказа, потврда и експоната којеје проаншао у архивама.
Милатовић подсећа на стару изреку да “у сваком злу има нечег доброг” и каже “да није било те криминалне продаје средњевековних и старих српских рукописа, које је продавао Вук Караџић, можда ништа од тога данас не би било сачувано” али додаје да је:
“Вук С. Караџић у Аустрији, Чешкој, Словачкој, Русији… продао укупно 1000 старих српских рукописа и књига. А само у аустријској Националној библиотеци налази се 46 средњевековних српских рукописа које је дворској библиотеци Караџић продао продао у периоду од 1856 до 1858 године и 4 рукописа које је после Вукове смрти продала његова ћерка Вилхелмина, познатао као Мина Караџић” наводи наш саговорник.
Разговарао: Стево МрђенОстрошки је утврдио да је “Вук Стефановић Караџић само од бећке продаје српских, Вук је зарадио 188.991 евро а његова ћерка Мина зарадила је 16.434 евра, што укупно износи да је само од бечке продаје зарађено је 205.425 евра. Простом рачуницом долазимо до укупне суме за осталих 950 продатих српских рукописа која у данашњој вредности износи 3.903.075 евра што у укупном збиру са износи 4.108.500 евра. Дакле, уопште није тачно да је Вук Караџић у Бечу живео живео сиротињски, како су нас узалуд убеђивали југославјушчујући, већ је у царском Бечу, живео царски” закључује Острошки на основу резултата темељног истраживања које објавио у својој најновијој књизи.
Захваљујући томе као и осталим чињеницама везаним за његов живот “ми данас ништа не знамо о средњевековној српској књижевности” каже Острошки.
Поред језика какав је српски постао после Вукове реформе, а у коме након тога понајмање има управо српских речи, о одбијању САНУ да се овим проблемом позабави, да региструје отуђено српско национално благо средњег века и раније али и о есенцијалним питањима српског народа данас, везано за наш опстанак, Острошки говори у интервјуу за КМ новине који можете погледати и послушати у наставку:
