Друштво

За 10.000 бескућника у Србији само 200 кревета

Преко године готово потпуно невидљиви за јавност, зими бескућници на тренутак скрену пажњу на себе, када их новинари запиткују и сликају за репортаже о претрпаним прихватилиштима. Без сумње таквих репортажа ће бити и ове године: надлежни процењују да у Србији има око 10.000 бескућника, а у прихватилиштима у нашој земљи мање је од 200 места за њихов прихват. Осим Београда и Новог Сада који имају прихватилишта као посебне установе, односно објекте, осталих десет градова у Србији у којима се према подацима из истраживања „Хаусинг центра” налази нека врста прихватилишта или прихватне станице углавном располажу са мање од десет кревета за ове намене. Она се налазе у Књажевцу, Шапцу, Кикинди, Нишу, Србобрану, Смедереву, Чачку, Суботици, Врању и Зрењанину.

Готово да нема прихватилишта које се у зимским данима не суочава са недостатком капацитета, а прошле зиме, са веома ниским температурама, радило се у екстремним условима: прихватилиште у Београду имало је 50 корисника више него што је предвиђено, у дневном боравку у Новом Саду било је и по педесеторо људи иако је простор планиран да прими 10-12 особа, док их је у Суботици у геронтолошком центру било двадесетак, мада је за прихват одраслих и старих лица предвиђена једна соба са четири кревета.

У Центру за социјални рад у Нишу кажу да већ годинама у својим извештајима указују на потребу да град отвори једно прихватилиште које би могло да буде и регионални центар. За сада, одрасла лица у стању социјалне потребе збрињавају се у нишком геронтолошком центру, где постоје две собе са укупно шест кревета за те намене.

„То је довољно у редовним условима, међутим, кад год су неке ванредне ситуације, попут ниских температура, број корисника био је већи. У таквим ситуацијама, успевамо да се снађемо, користимо ако имамо неке слободне капацитете или просторије које нису за то намењене, али су тренутно слободне. Било би добро да се у Нишу отвори прихватилиште у посебном објекту, јер расте број одраслих лица у стању социјалне потребе”, кажу у том геронтолошком центру.

Слично је и у Суботици. При геронтолошком центру постоји једна соба која функционише као прихватна станица, али потребе су кад дође хладно време увек веће.

– Прошле зиме морали смо да део клуба за старе претворимо у прихватну станицу како бисмо могли да сместимо све. У сарадњи са градским властима и Центром за социјални рад припремамо и за ову зиму додатни простор као резерву. Прошле године и „Каритас” се укључио у збрињавање, па је у њиховом клубу за старе било смештено десет особа – каже др Ненад Иванишевић, директор Геронтолошког центра у Суботици.

Ситуација се унеколико поправља, јер се последњих година отварају прихватилишта за одрасле, али се већина новоотворених финансира из донација, а уколико не успеју да обезбеде средства у буџету локалне самоуправе, гасе се, као што је био случај у Бору. Међу новим установама овог типа је и једна у Чачку. Горан Јаворац, социолог и координатор прихватилишта, каже да су се до сада пројектно финансирали и да су затражили да се од следеће године средства обезбеђују из буџета локалне самоуправе.

– Функционишемо као регионални центар, јер је најближе прихватилиште тек у Крагујевцу, па збрињавамо и кориснике из Ивањице, Пожеге, Ариља, Косјерића, Јагодине… Капацитет је 14 места, али смо ми прихватилиште универзалног типа јер примамо и одрасла лица, али и жртве породичног насиља – каже Јаворац.

У Министарству рада и социјалне политике објашњавају да су прихватилишта потпуно у надлежности локалних самоуправа које издвајају средства за њихово финансирање. У решавање проблема могле би да се укључе и невладине организације будући да су њима доступна нека донаторска средства која нису доступна држави, али и цркве и верске заједнице, треба искористити све капацитете, каже Милена Тимотијевић, социолошкиња из „Хаусинг центра” и једна од ауторки истраживања бескућништва у Србији.

– Осим недовољног капацитета, проблем је и што у прихватилиштима тим лицима може да се пружи само базична нега и кров над главом, средства и могућности не дозвољавају више од тога. Прихватилишта су најскупљи вид социјалне заштите, а треба радити на превентиви и развијању услуга за подршку лицима за излазак из стања бескућништва, попут психолошке или подршке при запошљавању, као и већег приступа социјалном становању најугроженијих лица – наводи Милена Тимотијевић.

Трећина корисника Прихватилишта за одрасла и стара лица у Београду већ су били у овој установи, што показује да се на превентиви не ради довољно. А да бескућници нису само старији мушкарци са психичким или другим здравственим проблемима, сведоче и ови подаци поменутог истраживања: петина их је са високим или вишим образовањем, свака трећа је жена, сваки девети је млађи од 35 година.

 

Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!