За 15 коприва 150 евра казне

Руке од жаре га више не пеку толико, колико пресуда суда јер од коприве коју сваког дана бере и продаје храни своју породицу

Пензионисани возач Милорад Георгиевски из скопског приградског насеља Лисиче ноћима нема миран сан. Никако да нађе решење како да плати казну од 150 евра (око 10.000 денара) коју му је недавно изрекао суд зато што је на пијаци нелегално продавао 15 коприва!

Сваки дан Милорад иде на пијацу са замотуљком коприве коју продаје за 20 денара да би прехранио породицу. Супруга му не ради, а са њим у породичној кући у Лисичу живи њихов, незапослени син са својом фамилијом, па је Милорад принуђен да цео дан седи на пијаци надајући се да ће продати бар који замотуљак коприве. И тако му пролази сваки дан у ишчекивању купаца. Тако је било и тог дана, када му је пришао један човек. Милорад се обрадовао мислећи да је купац, али се грдно преварио. Испред његове “тезге” стајао је намргођени и неумољиви тржишни инспектор.

– Јесте, ухватила ме је инспекција и кажу ми зашто продајеш? Па да живим, бре, човече, како да не продајем, одговорих.

– Немаш право да продајеш, треба да извадиш лиценцу. Коју лиценцу, упитах, за оружје ? Не, каже, за пољопривреду. Добро, рекох, извадићу, али ја не доносим по тону две робе да продајем, већ мало коприве. Зар од прегршт коприве могу да се обогатим – пожалио се локалним медијима Милорад Георгиевски.

Да несрећа буде још већа, осим за коприву коју је продавао на пијаци, Милорад ће морати да плати казну и за 20 зелених салата које је поред њега продавала једна баба. Када је угледала инспекцију, она је побегла, а Милорада оставила на цедилу – и са њеним салатама. Казну од 150 евра због нелегалне продаје пољопривредних производа изрекао му је судија за прекршаје.

Милорад га је у суду молио, кумио и преклињао да га не кажњава више него што му је пензију, али је судија био неумољив: “Починио си прекршај, и за то мора да одговараш”.

– Ја ћу и даље продавати коприву. Шта да радим, морам од нечега да живим. Ако треба, и у затвор ћу ићи, јер морам да једем. И моја деца треба да једу. Са пензијом од 9.000 денара не могу да платим ни воду, ни струју, а камо ли да прехраним породицу. Друга ствар би била да сам самац, али нисам. Нас у кући је двоје стараца и син са породицом, а нико од њих не ради. Ко ће да их храни. Ја нисам криминалац, нисам украо коприву да бих је продавао. Убрао сам је да бисмо преживели. Руке од жаре ме више не пеку толико, колико пресуда суда – јада се Милорад.

Акција помоћи

Када се ова прича о Милораду и коприви појавила у медијима, социјалне мреже су се буквално усијале. Јавност је са оштрим критикама реаговала на драконску пресуду суда, а грађани су револтирано коментарисали да у овој држави нема правде за обичне грађане који се свакодневно боре са сиромаштвом, а спрема се помиловање политичара који су починили огроман криминал и у своје џепове ставили милионе евра.
Људи су се на социјалним мрежама организовали и започели акцију прикупљања новчаних средстава како би помогли Милораду да плати казну.

Вели да се жалио и Апелационом суду молећи их да му смање казну, али без успеха. Суд му је наложио да мора да плати казну, али су му дозволили да је плати у две рате. Свестан да их неће моћи платити у предвиђеном року, деда Милорад каже да је спреман и у затвор да иде, и стари шпорет из куће да му одузму, али он ће и даље носити коприву на пијацу да би прехранио себе и породицу.

Д. Љ. Јоксић – Вести