Т. СПАЛЕВИЋ | 30. јун 2011.
“Новости” сазнају: За спровођење закона о денационализацији држава утврдила износ максималних надокнада. Они чија имовина не буде враћена у натури добиће обвезнице чија ће наплата бити могућа тек после 2015. године
ДРЖАВА ће за спровођење закона о денационализацији издвојити до три милијарде евра, јер ће за толико моћи да подигне свој јавни дуг по основу исплата надокнада у случајевима где натурална реституција није могућа, сазнају „Новости“. Од које године ће почети исплата обвезница старим власницима и њиховим наследницима чија је имовина одузета после Другог светског рата, још није познато. Оно што је сигурно, јесте да ће то бити могуће тек када дође до смањења садашњег нивоа јавног дуга, што се по пројекцијама државе очекује 2015. године.
– Иако обавезе по основу реституције нису ограничене фискалним правилима, важно је да се при усвајању закона о реституцији уважи одредба Закона о буџетском систему према којој је, при преузимању обавеза по основу реституције, неопходно водити рачуна о дугорочној одрживости јавног дуга – каже, за „Новости“, проф. Павле Петровић, председник Фискалног савета.
Како сазнају „Новости“, у случајевима где није могућа натурална реституција, стари власници ће добити обвезнице, а модел ће бити исти као код враћања дуга девизним штедишама. Држава је 2002. године штедишама издала обвезнице којима намирује дуг у року од 15 година. И стари власници и њихови наследници којима имовина неће бити враћена могу да рачунају на наплату обвезница у року од 15 до 20 година.
Нацрт закона о денационализацији још није спреман, а његово усвајање у парламенту очекује се на првом јесењем заседању. Влада Србије је именовала радну групу за припрему нацрта закона коју предводи Горан Радосављевић, државни секретар у Министарству финансија, који је на том месту заменио смењеног Слободана Илића. Оно што је сигурно јесте да ће законом бити предвиђено да сви власници и наследници поднесу пријаве за повраћај имовине. Наравно, уз захтев мора да се достави и комплетна документација, коју ће предвидети закон. Очекује се да ће пријављивање почети средином наредне године, а предвиђени рок за подношење захтева за повраћај имовине биће, вероватно, шест месеци.
– Одговорно тврдимо да за реституцију држави није потребан новац – каже Миле Антић, координатор Мреже за реституцију. – Напротив, држава има имовину која може да јој послужи и за компензацију у случајевима где је враћање одузетих непокретности немогуће. Сваки покушај да се државна имовина коју потражују стари власници и њихови наследници, пре реституције поклони партијски контролисаним јавним предузећима и локалним самоуправама, сматраћемо чином организованог криминалног подухвата и тражити да надлежно тужилаштво предузме одговарајуће мере.
ИСТЕКАО РОК
У Мрежи за реституцију кажу да је истекао рок који је Акционим планом Влада Србије себи одредила за доношење закона о реституцији.
– Званично ћемо упутити протест представницима извршне власти – истиче Антић. – Захтев је да, уколико Влада Србије није способна да припреми закон о денационализацији, предложи и подржи решења која су раније поднета парламенту или нацрт Милана Париводића. Трећа опција је да за општу реституцију препишу Закон о повраћају имовине црквама и верским заједницама, који се успешно примењује.
{ Новости }
