Организација Пестициди екшен нетворк ПАН Јуроп још једном је упозорила да се европски пољопривредници оглушују о напоре да се употреба пестицида у узгоју воћа сведе на минимум.
Иако је у плану европске стратегије да се до 2030. преполови употреба ових хемикалија, најновији извештај показује да воће никад није било загађеније него последњих година.
Нове цене горива – бензин скупљи, дизел „мирује”
Наиме, у државама чланицама Европске уније од 2011. до 2020. анализирано је више од 44.000 узорка свежег воћа. Откривено је да се контаминација јабука, крушака и шљива пестицидима готово удвостручила од прве године истраживања.
Узорковање је показало огроман раст загађених јабука, крушака и шљива. У врху листе нашле су се крушке са 49 одсто присутности пестицида, грожђе са 44 одсто, јабуке 34 одсто, шљиве 29 и малине 25 одсто. Треба напоменути, наводи се, да су током сачињавања извештаја узимани у обзир чак и најмањи остаци пестицида пронађени на воћу.
У документу који је названа „Рај за пестициде” истакнуто је посебно да су код крушака из Белгији у 71 одсто узорака пронађени пестициди макар и у траговима, у холандским у 70 одсто и португалским 68.
Европска комисија жели корективни механизам за цене гаса уместо…
У тих десет година тестирано је око 17.700 узорака јабука. Садржај пестицида се на крају овог периода удвостручио. Када је у питању то воће, у 2020. највише су контаминиране оне из Холандије у износу од 71 одсто, а следе је Грчка са 54 и Португалија са 50 одсто.
За шљиве је прегледано 4.650 узорака, а резултати су показали раст контаминације од 81 одсто. На првом месту је Мађарска са 42 одсто контаминираних узорака, затим Грчка са 41 и Пољска са 39 одсто. Грчка је имала највише контаминираних узорака грожђа, 56 одсто, на другом месту је Италија с 47, а на трећем Румунија са 43 одсто. У истом периоду прегледано је и 1.497 узорка малине. Највеће загађење пестицидима имале су оне из Норвешке са 64 одсто, а затим следе Пољска са 34 и Италија са 25 одсто.
Ова организација у свом извештају коментарисала је десетогодишња испитивања и закључила да су закони ЕУ о забрани најштетнијих пестицида и контаминацији воћа, која је већа него икад досад, показали потпуни неуспех.
У извештају истичу да су остаци пестицида повезани с повећаним ризиком од многих, па и најтежих болести као и да су изузетно токсични за животну средину.
Из организације ПАН наводе да је циљ Европске уније о смањењу пестицида унапред „осуђен на пропаст”, док су у португалском огранку организације рекли „да је воће све више контаминирано јер индустрија пише правила”.
Некретнине Станкома у стечају понуђене за 147 милиона динара
– Европска комисија је до 2018. страховала због овакве ситуације на тржишту, али не видимо да је предузета конкретна мера – оптужује ПАН Јуроп и додаје да се уместо пољопривреде без токсина, Европска унија окреће потпуној употреби хемикалија у производњи.
Истовремено, потрошачи кажу да је пре свега споран квалитет, али да је то данак политици производње савршених плодова. Већ годинама смо сведоци да се на тржишту тражи воће униформисаног изгледа, јабуке рецимо искључиво црвене боје, плодови исте величине…
– Да није за јело, било би у реду. Квалитет је нестао и изглед је једино важан. Деца која се сада рађају, заправо никада неће знати какав је укус воћа некада био и неће ни знати да нешто пропуштају – кажу потрошачи, реагујући на извештај о пестицидима.
Истраживачи напомињу да се ово испитивање разликује много од свих досадашњих јер показује како се кроз читаву деценију мењао начин употребе пестицида у воћарству.
Док су плодови кивија пре десет година били скоро ослобођени (четири одсто) ових токсичних супстанци, сада је скоро трећина (32 процента) контаминирана. Исто тако, половина свих вишања које су узорковали званичници било је контаминирано у 2019. години, у поређењу са 22 одсто у 2011. Ово повећање учесталости продаје контаминираног воћа и поврћа потрошачима иде руку подруку с повећањем интензитета пестицида. Све више се користе хемијске супстанце које би требало да буду забрањене у Европи. До 2019. године половина крушака произведених у Европи била је контаминирана са чак пет таквих супстанци, док је сада 87 одсто у крушкама које се узгајају у Белгији или 85 одсто оних произведених у Португалији. Иако научници упозоравају на све већи број доказа да такви „хемијски коктели” појачавају утицај на људско здравље, такве комбинације још увек нису забрањене у производњи.
