За градњу на Панчићевом врху била неопходна сагласност Министарства одбране

Према истраживању Инсајдера, због специфичности локације на којој су постављени стратешки војни објекти, а у чијој је непосредној близини и административна линија раздвајања са Косовом, за сваку активност на том подручју неопходна је дозвола Војске Србије.

Такву, посебну дозволу је морао да тражи и Планинарски савез Србије 2014. када је обележавано 200 година од рођења Јосифа Панчића, и то само за постављање венца на маузолеј. Власници бесправног објекта Снежани Митковић, која је уместо ски бифеа од 150 квадрата, изградила објекат од преко 1.000 квадрата, таква дозвола очито није требала.

Министарство одбране и Војска Србије месецима, из непознатог разлога, игноришу питања Инсајдера о томе да ли су и  коме дозволили да гради у њиховој зони надлежности, односно зашто ћуте ако се са градњом нису сагласили, у складу са Законом.

Општина Брус је пре давања сагласности Снежани Митковић за постављање ски бифеа, морала да прибави сагласност од Војске Србије. Наиме, у члану 69 став два Закона о одбрани стоји да “пре издавања одобрења за изградњу и реконструкцију објеката и постројења који се налазе у близини објеката, инсталација и уређаја који су намењени потребама одбране и од посебног су значаја за одбрану, орган надлежан за издавање одобрења за изградњу дужан је да прибави сагласност Министарства одбране”

Новинари Инсајдера су више пута од Министарства одбране тражили одговор на следећа питања:

– Да ли се предузетница Снежана Митковић из Смедерева, која гради бесправни објекат на Панчићевом врху на Копаонику, икада обратила Војсци Србије са захтевом или молбом да јој се да сагласност за постављање објекта у тој зони?

– Да ли је ту сагласност тражила општина Брус и ко је у овом случају био у обавези да је тражи?

Питања Министарству одбране први пут смо упутили 14. децембра 2017, а затим 10. јануара 2018. Одговори, међутим, ни после више од два месеца нису стигли.

У документацији, која је јавно доступна на сајту Министарства грађевинарства, а коју је инвеститорка Снежана Митковић из Смедерева доставила институцијама и предузећима уз захтев за сагласност за монтажу ски бифеа, нема сагласности Војске Србије. Такву сагласност није доставила ни општина Брус у документима, које је на захтев грађевинске инспекције доставила Министарству грађевинарства, а ни у документацији коју су из ове Општина доставили на захтев новинара Инсајдера.

Ко се са чим сагласио

Подсетимо, према информацијама које је објавио БИРН, власница бесправног објекта на Панчићевом врху, Снежана Митковић, добила је у рекордном року све потребне сагласности за постављање привременог монтажног објекта, ски бифеа.

На списку надлежних који су у рекордном року изашли у сусрет инвеститору и дали своју сагласност, осим општине Брус, су и Јавно предузеће Скијалишта Србије, Национални парк Копаоник и Завод за заштиту природе Србије који је издао решење о условима заштите природе.

Дозволе и сагласности су се односиле на монтажни ски бифе од максимум 150 метара квадратних. У међувремену, уместо ски бифеа, на највишем врху Копаоника, изграђен је објекат од преко 1.000 квадратних метара. Упркос решењу о рушењу које је наложила републичка грађевинска инспекција после изласка на терен у новембру прошле године, то се није догодило ни три месеца касније.

Истраживање Бирна објављено је у недељнику Време у новембру прошле године уз фотографију објекта са незавршеним зидовима. Уместо рушења, недавно је телевизија Н1 објавила фотографију објекта који је практично спреман за отварање.

Иако је већ после неколико месеци било јасно да на  Панчићевом врху ниче објекат далеко веће површине од одобрене, ниједна институција на то није реаговала. На питање Инсајдера зашто „Скијалишта Србије“ нису пријавила нелегалну градњу када је било јасно да објекат превазилази површину за коју су дали сагласност, у овом предузећу су одговорили:

„Јавно предузеће не издаје грађевинске дозволе, па самим тим нису у надлежности за контролу оваквих објеката“.

Готово идентичан одговор смо добили и од општине Брус, која наводи да су они дали сагласност само за монтажни ски бифе а не за грађевински објекат.

“Наглашавамо да грађевинска дозвола није издата и да не постоје захтеви за издавање грађевинске дозволе за чије издавање нисмо ни надлежни, па немамо ни информације о вредности пројекта. Обзиром на ненадлежност општине Брус за издавање дозволе не постоји ни надлежност и обавеза општине Брус да прикупља сагласности од ниједног органа, организације, институције локалног или Републичког нивоа”, кажу у општини Брус.

Председник општине Милутин Јеличић одбио је, међутим, да одговори на питања да ли је општина тражила сагласност од Војске Србије  и зашто нису реаговали и обавестили Министарство грађевинарства о нелегалној градњи.

Ту информацију ниједна од надлежних институција које су дала сагласност Гордани Митковић за постављање ски бифеа, а не изградњу ресторана, није доставила Министарству грађевинарства.  Њихова инспекција је на терен изашла тек након што су их о томе обавестили медији, односно БИРН који је први објавио текст о томе.

Инспекција је на терену утврдила да објекат који се гради није у складу са прописима и наложила инвеститору да објекат сруши.  Ово решење међутим није било довољно да се заустави дивља градња на Копаонику. Министарство се покрило папиролошки, издало решење за рушење. За рушење је по закону задужен сам инвеститор, а уколико то не уради, рушење је дужна да организује јединица локалне самоуправе, у овом случају Општина Брус, иста она у којој месецима ћуте и допуштају дивљу градњу.  За то време, инвеститорка игноришући решење грађевинске инспекције, приводи радове крају и спрема велико отварање.

Митковић или Матковић

Инвеститорка Снежана Матковић добила је сагласност за постављање монтажног објекта од општине Брус, ЈП Скијалишта Србије, Националног парка Копаоник и Завода за заштиту природе Србије, при чему се у документацији наводи само њена адреса.

Новинари Инсајдера су приликом анализе докумената приметили да се “инвеститорка” у захтевима и сама различитио потписивала.

У документима се за идентичну парцелу на Панчићевом врху, особа пријављена на идентичној адреси у Смедереву, једном потписује као Митковић, други пут као Матковић.

У Молби упућеној Јавном предузећу Скијалишта Србије за давање сагласности за локацију на катастарској  парцели 1877/1 КО Брзеће, као подносилац захтева потписана је Снежана Митковић.

У Молби поднетој за регулисање накнаде Националном парку Копаоник за катастарску парцелу 1877/1 КО Брзеће, као подносилац захтева потписана је Снежана Матковић.

Десило се чак и то да јавно предузеће Скијалишта Србије обавештење о датој сагласности у једном документу даје Снежани Матковић  а у другом Снежани Митковић.

Зато се оправдано може поставити питање ко је и у чије име упућивао захтеве надлежним институцијама, како се уопште на крају зове “инвеститорка”, и зашто је наводила различито презиме на званичним документима.

 Бојана Анђелић, Инсајдер.нет