Атина – Иако цела Европа бруји о скором банкроту и могућем изласку Грчке из монетарне уније већ у јуну, премијер Алексис Ципрас верује да европски повериоци „неће изабрати пут финансијске уцене”, а министар финансија Јанис Варуфакис поручује да је његова земља „одлучна у намери да остане у еврозони”.
У Вашингтону, где се срео са председником Обамом, директорком ММФ-а Кристин Лагард и говорио у Брукинг институту, Варуфакис је подвукао да је „поигравање са Атином крајње антиевропска опција” и да Грчка, без обзира на озбиљне финансијске проблеме са којима се суочава, уопште не намерава да разматра могућност изласка из монетарне уније. Влада у Атини, како је рекао, чини огромне напоре да свој пакет приоритетних реформи које првенствено морају да задовоље основне потребе народа прилагоди захтевима кредитора који би из ранијег покушаја морали да извуку поуку да радикалне мере штедње као једини метод нису решење. По речима Варуфакиса: „Грчка не може просто да се прилагоди неком постојећем споразуму о начину плаћања дуга уколико он не решава и њене економске проблеме.”
У истом тону Варуфакис се обратио и америчком председнику Обами који је изразио жељу да, ван утврђеног протокола, у четири ока разговара са грчким министром. Како јављају грчки медији, том приликом председник Обама је изразио подршку напорима грчке владе да постигне споразум са повериоцима јер је, како је рекао, „у интересу САД, али глобалне економије, да се нађе прихватљиво решење и постигне компромис у решавању грчког проблема”.
„Током сусрета са учесницима форума Светске банке у Вашингтону, истицао сам да је неопходна флексибилност и да само тако можемо да дођемо до компромиса. При томе није пресудно да ли ће споразум са европским повериоцима о ваљаности грчког пакета, који је услов за добијање кредита, бити постигнут на састанку Еврогрупе 24. априла у Риги. Уколико га не буде, уколико будемо преговарали, и то ће бити корак напред. Много је важније како ћемо регулисати наше односе после јуна, када истиче споразум о финансирању. Међутим, док страни повериоци очигледно одлажу коначан споразум о пакету реформи који је услов да Грчка добије заостали кредит од 7,2 милијарде евра, Атина је у врло озбиљном финансијском проблему. Овог месеца успела је са великом муком да подмири део кредита ММФ-а, али по свему судећи нових 2,5 милијарди евра које доспевају на наплату неће имати одакле да плати. Сусрет министра Варуфакиса са Кристин Лагард у Вашингтону није унео нимало оптимизма јер је јасно стављено до знања да ММФ не намерава да дозволи било какво одлагање отплате дуга. Кристин Лагард, која је грчким министром на исту тему разговарала пре две недеље, и сада је поновила да „одлагање плаћања није прихватљиво и такав потез не бих препоручила грчкој влади”.
Грчка влада има обавезу да поштује рокове и до краја године ММФ-у врати дуг од девет милијарди евра. Међутим, нејасно је како ће Ципрасова влада то и у пракси испунити. Под великим је знаком питања дуг који доспева 12. маја јер влада поручује да ће прво платити пензије и плате, а тек онда – дуговања. Све је више информација да влада, можда, неће имати ни за плате и пензије и да се већ у јуну може очекивати банкрот. Званична Атина одбацује овакве тврдње и спекулације да би могла да распише референдум о повратку на драхму, као и нове изборе који би, вероватно, ојачали позиције премијера Ципраса.
У овом тренутку све наде Атине окренуте су европским повериоцима са очекивањима да ће на састанку Еврогрупе идуће недеље бити донета позитивна одлука и да ће се одобрити пакет реформи и „ослободити” замрзнуте 7,2 милијарде евра.
Премијер Ципрас, који је само после три месеца на кормилу Грчке нашао на „Тајмсовој” листи „100 најутицајнијих људи света”, у изјави агенцији „Ројтерс” подвлачи да, и поред црних слутњи које долазе са разних страна, остаје „оптимиста и верује да ће споразум се европским повериоцима бити постигнут до краја априла”.
„Уверен сам да Европа неће изабрати пут неетичке и бруталне финансијске уцене, већ да ће се одлучити за премошћавање разлика и постизања стабилности. Знам да је Европа научила како да премости неслагања и постигне напредак”, изјавио је Ципрас.
Међутим, грчки премијер не крије да и даље у преговорима постоје области око којих нема јединства, у којима се тешко назире договор. Реч је, како је навео, о четири области: тржишту рада, пензионој реформи, подизању пореза на додатну вредност и приватизацији. У овој сфери влада је повукла, како их назива, „црвене линије” преко којих, штитећи интересе осиромашене нације, не намерава да иде.
Из Европске комисије стиже опомене да није задовољна током преговора техничких екипа тзв. бриселске групе, док немачки министар финансија већ тврди да „нико нема представу када би споразум могао да се постигне”. По њему, док нема листе реформи која је прихватљива Еврогрупи – нема ни договора са кредиторима.
Европски комесар Пјер Московици тврди да ЕУ не прави темељ за излазак Грчке из еврозоне, да нема плана Б, да Брисел остаје при ставу да Грчка има своје место у еврозони.
„Време, међутим, истиче и од апсолутног је значаја да се на састанку Еврогрупе оствари бар солидан напредак”, закључује Московици и сам признајући да постоји још много неусаглашених питања између Брисела и Атине.
