НАЈВЕЋИ удар на домаћинство сваког месеца је храна, на коју оде и до 40 одсто прихода. Ипак, фиксни рачуни које имају породице све су „тежи“, па месечно достижу до 40.000 динара, и то уколико не плаћају кирију или кредит за стан.
Грађани ће грејну сезону дочекати са поскупљењима свих енергената. Струја је још током лета поскупела 11,9 одсто, гас је од септембра отишао за пет одсто горе, а самим тим и цена грејања за домаћинства која се снадбевају преко топлана. За око десет одсто у односу на лане скупља су и дрва и угаљ за огрев. Од ових поскупљења, просечна четворочлана породица, која живи у стану од 50 квадрата, мораће месечно да плати око 1.500 динара више.
Према најновијим подацима, на стан, воду, струју, гас и остале енергенте треба да издвојимо и до 15 одсто од укупних примања домаћинства. Телефонирање, интернет, кабловска „поједу“ још око пет одсто прихода, а за превоз дамо чак осам одсто од свега што зарадимо.
БОГАТСТВО ЗА КИРИЈУ
ОНИ који, на већ фиксне трошкове, морају сваког месеца и да плате изнајмљивање стана, из финансијске клопке могу да изађу само са платом дупло већом од просека. Мада су кирије пале, за простор од 50 квадрата треба издвојити од 150 до 350 евра, у зависности од локације и очуваности некретнине. Потрошачи који, пак, имају стамбени кредит на исту ову квадратуру морају сваког месеца банци да уплаћују минимум 250 евра.
– Инфостан смо за стан од 55 квадрата досада плаћали око 7.000 динара – каже Београђанка Ивана Л. – Са поскупљењем грејања и воде, овај рачун отићи ће горе за најмање 500 динара. Струју већ плаћамо 500 динара више. Само трошкови за стан стају више од 15.000 динара, а на то треба још да додам и рачуне за мобилне телефоне од 3.000 динара, вртић за оба детета од 13.000 динара и градски превоз који нас кошта најмање 8.000 динара. Оде нам буквално цела плата за ове трошкове, а они морају да се плате сваког месеца.
За месечне издатке, домаћинство у Србији троши 12 евра дневно, што је за два евра више него прошле године.
– У послењих пет година, куповна моћ у Србији опала је између 30 и 40 одсто – каже Горан Паповић, председник националне организације потрошача Србије. – Неопходно нам је да уведемо институцију угрожених потрошача, јер са наглим растом цена комуналија, које зараде никако не могу да прате, само ћемо додатно оптеретити наш социјални систем. Нико више неће моћи да се издржава од своје плате.
СВАКИ ТРЕЋИ ДИНАР ОД ПЕНЗИЈЕ
СРПСКО домаћинство највише новца прибавља од запослених у сталном радном односу – 46,6 одсто, али зато трећину породице финансира – пензионер. Просечна месечна расположива средства по домаћинству у земљи су 53.762 динара у другом кварталу ове године, а новац се највише троши, 43,2 одсто, за храну и безалкохолна пића.
Новости
