УКОЛИКО одзив на предстојећим парламентарним изборима буде сличан као и приликом надметања 2012. године, политичким странкама и коалицијама за једно посланичко место биће потребно око 13.000 гласова. Ову рачуницу може да поквари само велики број „бачених“ гласова, тачније ако више изборних листа не пређе цензус. У том случају, један мандат може донети и мања подршка бирача.

Програмски директор ЦеСИД Ђорђе Вуковић каже за „Новости“ да се вредност једног посланичког места не може знати док не буде познат одзив грађана на изборима:

– Уколико на биралишта изађе око четири милиона грађана, може се очекивати да ће мандат вредети између 12.000 и 14.000 гласова. Зависиће и од тога колико изборних листа не освоји најмање пет одсто гласова, тачније остаје испод прага који је неопходан за улазак у парламент. Дигитрон у руке полако узимају и мањинске странке у Србији, које ће учествовати у изборној трци. За њих важи природни цензус, тачније када буде позната вредност посланичког мандата, они ће на толико гласова добијати по једно место.

– На изборима 2012. године за посланика је било потребно око 13.000 гласова, међутим сада очекујемо мању излазност и мислимо да ће бити довољно између 11.000 и 12.000 гласова – сматра Емир Елфић, који предводи листу пет бошњачких и мађарских странака.

ИСТИ БРОЈ ПОТПИСА

Иако за мањинске странке на важи исти цензус као и за остале партије и коалиције, приликом предаје изборних листа, они такође морају да прикупе 10.000 потписа.