За камате плаћамо двоструко више него за пољопривреду

Према подацима Министарства финансија и привреде, укупан јавни дуг Републике Србије последњег дана јуна износио је 18,903 милијарде евра, што је 57,4 одсто бруто домаћег производа. Последњим ребалансом буџета држава је реалније проценила овогодишње приходе и смањила расходе, али раст камата на државни дуг у наредне две године је неизбежан. У 2013. из буџета ће за камате морати да се издвоји осамсто милиона, а већ у 2014. години око милијарду евра.

Злобници би рекли да је ђаво дошао по своје. Јер, поређења ради, војни буџет Србије у овој години износи петсто милиона, а пољопривредни четиристо милиона евра. Дакле, само за камате, а главница је друга прича, догодине ће из државне касе морати да се издвоји више него за пољопривреду и одбрану заједно.

Ми и даље, међутим, трошимо више него што зарађујемо, па ће за покриће издатака у овој години држава морати да се задужи бар за још две милијарде евра. Питање је само по којој цени. Јер, како рече за „Политику” професор београдског Економског факултета Милојко Арсић, „држави сваког месеца за плаћање обавеза недостаје сто педесет до двеста милиона евра”. По Арсићевим речима, за текуће потребе до краја године потребно је да се задужимо од седамсто милиона до милијарду евра, али је непознаница колико још дугова доспева на наплату.

Председник владе Ивица Дачић је још почетком септембра прошле године изјавио: „Србији прете дужничка криза и дужничко ропство, немогућност исплате плата и пензија и нормалног функционисања државе.”

Власт, дакле, зна у каквом су стању српска економија и државне финансије. Да ли предузима адекватне мере?

– Оштро смањивање буџетског дефицита и заустављање раста јавног дуга најважнији су задаци економске политике, јер је у противном криза неизбежна – упозорава председник Фискалног савета Павле Петровић, указујући на то да оно што је до сада предузимано није довољно.

Фискални савет је почетком јула упозорио да јавни дуг наставља да расте и на крају 2013. лако може да достигне и 65 одсто БДП-а, а да ребаланс буџета који убрзо усвојен и мере које он прати нису довољни да се у 2014. години постигне жељени дефицит и да се тенденција јавног дуга заустави. Савет је у потпуности подржао опредељење владе да почне неке од најважнијих структурних реформи, као што је завршетак реструктурирања друштвених предузећа и заокрет у управљању јавним предузећима, „али то није довољно да се у 2014. години постигне жељени дефицит и да се раст јавног дуга заустави”.

Петровић оцењује да нема кредибилног плана за 2014. годину, а без додатних мера јавни дуг ће наставити да расте.

– У 2014. години недостаје бар триста педесет милиона евра за одрживост јавних финансија – указао је Петровић. – Ако се овако настави раст јавног дуга према БДП-у, питање је да ли ћемо издржати наредне три године кризе. Висина јавног дуга и камате чине прилагођавање све тежим. Скоро половину уштеде од контроле плата и пензија од око један одсто БДП-а појешће раст трошкова камата од 0,4 одсто. Имамо трку између раста камата и потреба за све већим уштедама у буџету.

Контрола раста плата и пензија у наредној години је добра мера, али неће бити довољна за смањење буџетског дефицита, па је Фискални савет предложио увођење привременог солидарног пореза на плате у јавном сектору и пензије изнад просека. Порез од 10 одсто би се обрачунавао на износ пензија преко 25.000 динара и на плате у јавном сектору преко 40.000 динара, али предлог није прихваћен.

Мере за стабилизацију државног буџета и структурне реформе јавног сектора, које је прошлог месеца усвојила Влада Србије, корак је у правом смеру – оцена је економиста. Мањкавост предложених мера виде у томе што оне не садрже праве реформске захвате јавног сектора, пре свега пензионог система, здравства и образовања. Лоше је што се штеди на инвестицијама, а то је последица неспремности владајуће коалиције да се мање троши на пензије и плате запослених у јавном сектору.

——————————————————————-

Много је 18,9 милијарди евра

 Према рачуници економисте Мирослава Здравковића, од формирања ове владе државни дуг је повећан 3,5 милијарде евра. То је дневни раст од 11,3 милиона или невероватних 131 евро у секунди. Колико је „тежак” дуг од 18,9 милијарди евра, најлакше је видети када се израчуна шта се за то може купити. На пример, да бисмо отплатили тај дуг, не рачунајући камату, треба нам шездесет осам милиона тона пшенице. Наш дуг је еквивалентан двадесет седам милиона квадрата стамбеног простора или чак 1,26 милиона аутомобила „фијат”. Само у мају је плаћено 57,3 милиона евра за камате од чега би се могло направити, на пример, 29 километара аутопута.