Економија

За килограм бресака кугла сладоледа

Смедерево – Смедеревски воћари нашли су се у чуду након киша које су „десетковале” плодне воћњаке овог краја. Уместо да Подунавље буде и ове године „златни регион” одакле ће се извозити тоне најквалитетнијих плодова, овде су произвођачи приморани да буквално бацају велике количине воћа. Тако је било са бресквом и нектарином чији је род преполовљен, а оно што је одолело труљењу услед кише нема довољну сласт. Цене су зато никад ниже, а воћари нижу губитке и јадикују.

– Како да не јадикујем кад за два килограма бресака могу детету да купим куглу сладоледа или крем-бананицу, а за једну чоколаду треба да продам четири килограма нектарина. Литар нафте кошта колико осам килограма конзумне брескве. А колико смо пара и труда уложили, не смем ни да размишљам – каже Иван Глишевић, воћар из Водња, села надалеко чувеног по бресквама, у коме је прошлог викенда одржана девета манифестација „Дани брескве”.

Ова приредба у славу најлепших српских бресака протекла је уз киселе плодове и још киселије осмехе произвођача. Њен традиционални слоган „Од најслађе слађа” ове године није ишао уз манифестацију. Воћарима није било до славља, а своју муку неки су исказали и порукама на папиру. Да сваки посетилац види шта су доживели.

Ни село Сеоне, такође чувено по воћу, није боље прошло. Као и у Водњу, и тамо су киша и у неколико наврата град узели данак у воћњацима. Произвођачима у овом селу је половина овогодишњег рода брескве завршила на земљи. Трулеж је, кажу, била толика да нису могли да је предају ни за индустријску прераду и тако узму макар који динар.

Породица Јовановић из Сеона осам деценија живи од воћа и не памти овакву годину. Док нам показује труле брескве и свој пропали труд, Славиша Јовановић каже да се ни држава није претргла да помогне воћарима које природа није поштедела.

– Уговорени откуп немам, воће пласирам углавном на зеленој пијаци у Вршцу. Када скупимо веће количине, носимо на кванташку пијацу, у комшијско село Удовице. Највише би помогло обезбеђивање сигурног пласмана и формирање сигурних цена уз гаранције државе. Овако смо препуштени на милост и немилост природи, шверцерима и великим хладњачарима – јада се изданак породице Јовановић и додаје да чак и кад држава да субвенције, оне углавном не стигну на време.

Стручњаци потврђују да су у овом крају брескве најгоре прошле, али кажу да су њихову судбину поделиле и јагоде, а ни јабуке и шљиве нису одолеле болестима. Грожђе – заштитни знак Смедерева – пуно је трулежи па се очекују знатно нижи приноси и лошији квалитет. То ће условити и пад цена, па ни виноградари неће проћи без губитака, а ни произвођачима вина не пише се добро.

– Никоме ове године не цветају руже. Екстремне падавине донеле су прегршт лоших ствари. Смањиле су могућност адекватне примене хемијских препарата и проузроковале појаву биљних болести и штеточина. Највећу штету направио је бресквин рилаш, због којег на појединим локацијама воћари нису обрали ни килограм брескве, јер је исплативије било да их пусте да иструле – каже за „ Политику” Бобан Марковић, директор Пољопривредне саветодавне стручне службе у Смедереву.

Килограм бресака у смедеревском крају кретао се од 25 до 30 динара, што није забележено до сада. Брескве и нектарине овде се гаје на пет хиљада хектара, а у целом Подунављу простиру се на 6.500 хектара. Засади јабуке у Подунављу су на око четири хиљаде хектара, од чега је само у Смедереву три хиљаде.

 
О. Милошевић, Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!