Почетком фебруара, асоцијација Густафсон у име Манас Петролеума саопштила је да је у северној Албанији откривено велико налазиште нафте и гаса, од 2.987 милијарди барела нафте и 1.004 трилиона кубних метара гаса. Саопштен је још један податак вредан пажње: готово половина доказаних резерви нафте на Балкану утврђена је у Албанији. Где је других педесет одсто? У Грчкој нафте нема, на црногорском приморју зна се за веома мале количине, док се у Србији само нагађа да нафте има и на Космету!
Познато је да савремена наука омогућава да се налазишта минерала, а и нафте откривају мерењима из сателита. Нарочито прецизне снимке тла богатог минералима и нафтом, начинили су Американци. Зна се да су својевремено снимали и Космет. Тада су и почела нагађања о томе, не да ли има, него колико има нафте и гаса у Косовском поморављу. Чак има мишљења да су резерве нафте у јужној српској покрајини веће од азербејџанских!
Далеке 1936. године, код Грачаничког језера је истраживана руда бакра, али је све окончано проценом да је вађење руде неисплативо. Наиме, грачаничког бакра је било од 2,45 до 3,5 одсто по тони, док је тада у руднику Бор било 7 одсто бакра. Само две деценије касније, у руднику „Трепча“, производило се око 11.000 тона најфинијег катодног бакра! То значи да је претходна процена о сврсисходности вађења бакра била погрешна. Слично је било и са другим рудама, на пример бокситом, који је занемарен, а има га у непроцењивим количинама, што смо сазнали много касније.
У другој половини прошлог века, на Космету је проценат истражених минералних сировина био само 37 одсто од уобичајеног процента у осталим европским земљама. Зашто је то било тако, данас нема одговора. Као да је неко у ондашњој Југославији намерно ћутао, настојећи да рудно благо дочека неке друге експлоататоре?
Између Суве реке и Призрена ушушкано је село Шумадија, некада најлепше на целом Космету. Изградили су га солунски борци, којима је држава дала земљиште да после сурове ратне епопеје у Првом светском рату, подигну нове домове. У Краљевини, село је расло, развијало се, становници су били сретни и задовољни.
Ни Други светски рат није нарушио идилу сеоског амбијента, иако су окупационе године донеле тешке тренутке пре свега са шиптарским живљем из околине.
Одједном, 1958. године, у атару села Шумадија дошли су непознати људи са чудним машинама. Бушили су земљу, прорачунавали и мерили. Стручњаци државног предузећа трагали су за нафтом. Као што су почели, радови су и одједном окончани. Бушотине су саниране, отвори забетонирани, а бушотине нису затрпане. Као да су остављене за неко друго време. Ова епизода је заборављена јер је свим учесницима истраживања наређено да о рађеном и пронађеном заувек ћуте. Такву обавезу део стручњака је морао да потврди потписом. Од тада је прошло пола века. У животу је само неколико зналаца те косметске тајне. И данас се нећкају да говоре. Документација је нестала, али, оно што се догађа са Косметом, јача претпоставку да су докази о нафти, гасу и још неким ретким минералима на Космету, завршили изван граница Србије.
ГЕОЛОШКИ ПРЕДУСЛОВИ
Космет, познат по огромним резервама угља (довољне за наредних пет векова) мора да садржи значајне количине нафте. Пре неколико стотина милиона година Балкан, Медитеран и Северну Африку прекривао океан Тетис. Тектонски поремећаји су створили Паратетис (Вардарски океан), чије су воде, у периоду касне јуре, однели некадашњи Ибар, Вардар и Морава. Може само да се нагађа колика је била плодност тла, а какве су тек хемијске реакције у косметском подземљу стварале наслаге угља, аналогно томе и нафте.
Иначе, подземље Космета припада такозваном Тетанском евроазијском металогенетичком појасу (ТЕМБ), насталом у постмезозоику, а простире се до Индонезије и истоветног појаса на Пацифику.
Савременик се присећа прошлости. Још 1947. године, бушилице за нафту су из Војводине премештене на црногорску обалу, код Петровца. Након годину дана врло тајновитог истраживања, опрема је повучена, али не назад у Војводину. О њој се ништа није чуло читаву деценију. Бушилице су освануле код села Шумадија, где је на дубини од неколико стотина метара, откривен слој уљаних шкриљаца, из којих се добија нафта. Данас је непозната дебљина слоја шкриљаца које стручњаци убрајају у „каспијску жилу“ која се пружа до Јадранског мора. Истраживање код села Шумадија, а и на још неколико локација на Космету, добило је ознаку „строго поверљиво“! Тадашња југословенска власт је учинила све да косметску нафту прекрије полувековна тама! Зашто? Касније су црпљене скромне количине нафте по Војводини, док се о косметском благу није говорило. Или није смело?
Да ли је црно злато било „капарисано“?
Мук је трајао до 1999. године, када је уочи напада НАТО на Југославију, др Сара Флаундерс, директор Америчког акционог центра, у листу Вашингтон Поуст објавила чланак насловљен са „Рат и рудници“ у којем пише о интересовању мултинационалних компанија за наше подручје. И она, као и многи други писци о ресурсима Космета, као мачка око вруће каше обилази око косметске нафте, више се бавећи грандиозним резервама угља (500 милијарди долара). Током напада НАТО на Србију, међу шпекулацијама о правом разлогу напада, појавила се она о којој је говорио Џон Пилгер – нафта. Реч је о пројекту који је доспео на дневни ред САД и великих мултинационалних компанија одмах након окончања хладног рата: остварење нафтног протектората од Персијског залива до Каспијског мора и од обала јужне Европе до Индијског океана.
Нафта, бор, волфрам, бизмут и уранијум су били најважнији поводи да се после Кумановског споразума (јун 1999), одмах иза претходнице Кфора, британских трупа генерала Џексона, нађу не јединице осталих чланица Кфора, већ посленици мултинационалних компанија. Предводили су их људи америчке компаније „Браун и Рут“, а управо су они, пре доласка америчких војника Кфора, изградили огромну базу Бондстил, која је у близини њима очито познатих лежишта драгоцених минерала и нафте. Наравно, „Браун и Рут“ су и данас тамо. Шта тамо ради грађевинска компанија која учествује и у многим нафтним пословима, није познато, али може да се претпостави. Подсетимо се и детаља годину дана пре напада НАТО, када је Баљевац на Ибру, код којег је рудник веома богате жиле угља, угостио једног „представника“ холандске фирме недефинисаних интересовања. Био је то Ханс ван де Брук, тада члан холандске владе!? Иначе у руднику угља код Баљевца је откривено богато лежите бора, у свету ретке, али веома употребљиве руде у тзв. новим технологијама. Занимљиво је то да ни овај минерал нису ископавале наше бивше државе! Нису претеривале ни са вађењем хрома, а на Космету је 20 одсто светских резерви!?
Сада је јасно да је косметско минерално богатство, посебно нафта, дуго било под многим веловима тајни. Њих су стављале наше бивше државе, наши људи. Зашто? Због чега? За кога? Зар је могуће да су пре пола века, ови који се спремају да черупају Космет, знали чега све има испод косовских божура? Зар је могуће да су наши некадашњи лидери све откривено прикрили, остављајући га у наслеђе будућим отмичарима Косова и Метохије?
Аутор:
Јован Николић
Србија данас
