За лоше кредите крива криза, али и банке

Скоро сваки трећи кредит банака привреди ненаплатив. За то крива макроекономска ситуација али и понашање банака које су улазиле у ризик јурећи профит, сматрају стручњаци

Крај проблема са ненаплативим кредитима још се не назире. На крају фебруара према подацима Удружења банака Србије учешће лоших кредита у укупним зајмовима износило је у просеку 22,8 одсто, али оно што је значајније је да је 29 одсто зајмова предузећима ненаплативо. Истовремено, више од петине (21,5 одсто) кредита предузетницима се води као ненаплативо, док је код зајмова грађанима ситуација боља, јер се 8,8 одсто зајмова воде као лоши.

Ненаплативост се повећава

Поред лоших вести, још горе је што се овај износ повећава од почетка године, па је у фебруару износ ненаплативих кредита привреди повећан 0,5 процентних поена. Крајем прошле године дошло је до благог смањења ненаплативих кредита, али не због тога што је привреда била ликвиднија већ зато што је ликвидирана Универзал банка па су њени ненаплативи кредити избрисани из биланса.

Како објашњава Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије томе су донекле допринели и напори привредника да прикажу што боље завршне рачуне па су покушали на све начине да смање дугове. Тако је са 31 одсто лоших кредита привреди овај износ пао на испод 29 одсто пред крај прошле године, али сада се стање поново погоршава. На то указује и податак Народне банке Србије по коме је на крају фебруара 46.962 правних лица и предузетника имало блокиране рачуне, што је за 3.175 више у односу на децембар 2013. године. Укупан износ блокираних средстава био је око 243,5 милијарди динара, без камате.

Србија је међу земљама са највећим процентом ненаплативих кредита у централној и југоисточној Европи, само су Румунија (21,8%) и Албанија (24%) са лошијим показатељем.

Према истраживању аутора Макроекономских анализа и трендова, подаци о проблематичним кредитима и квалитету кредитног портфолија се погоршавају из квартала у квартал, па је извесно да врх овог проблема још није достигнут, мада је раст НПЛ-ова успорен.

Светска криза и банкарска похлепа

Оно што је посебно занимљиво је закључак аутора Бошка Живковића и Мирослава Маринковића да је за овако висок ниво лоших кредита одговорно понашање банака у истој мери колико и макроекономска ситуација, односно криза.

Неизвесна економска ситуација у земљи и иностранству јесте примаран узрок настанка и одржавања негативних показатеља и на овај екстерни фактор учесници на тржишту не могу утицати. Међутим, како се истиче у овом истраживању, други део проблема односи се на поступање банака у кризном периоду.

“Банке су се дуго понашале као ризику склони играчи, што се огледало кроз висок удео кредита у активи и високе стопе раста портфолија. У предкризном периоду мотиви за такво понашање биле су високе профитне стопе и мерење успешности менаџмента кроз остварену стопу раста пласмана. Образац понашања се није променио с почетком кризе и појавом проблема у отплати. Разлог поново лежи у мотиву, а то је жеља да се новим пласманом проблематичном клијенту да време за консолидацију пословања и створе услови за враћање и иницијално пласираних средстава и накнадних пласмана.

Најчешћи исход приказаног сценарија је додатно погоршање квалитета активе на нивоу појединачне банке па последично и на нивоу банкарског сектора”, објашњавају они, додајући да приступ банака насталој ситуацији није имао ништа мањи утицај на додатно продубљење проблема од кризе.

У банкама не признају кривицу

Из угла банкара проблем лежи искључиво у дужницима који не могу да врате кредите. Тако Дугалић истиче да, дугорочно, до смањења лоших кредита може доћи само појавом инвестиција и покретањем производње, што би довело до раста запослености и стандарда становништва.

„Када се подигне квалитет привреде онда ће лакше и отплаћивати своје обавезе“, сматра Дугалић. У кратком року, према његовим речима, не може се много учинити, осим што банке могу да продају лоше пласмане другима или да их искњиже из биланса, али то је само лечење последица.

У 2013. години портфолио од око 32 милијарде динара лоших кредита су банке продале другим фирмама, а неке такве су и саме основале, да би очистиле своје билансе, али то је и даље кап у мору од око 400 милијарди динара лоших кредита у српском банкарском сектору.

Према незваничним подацима банкарски сектор, у коме је сада 29 банака, остварио је у прошлој години профит пре опорезивања од 14 милијарди динара, што је око 120 милиона евра, док је принос на капитал износио око два одсто. Према Дугалићевим речима, то је мање него што је зарадио НИС или Телеком или ЕПС. Међутим, у тих 29 банака, бар према досадашњим резултатима, првих пет-шест остварује огромне профите, док њих десетак завршава у минусу. 

Извор: МАТ бр. 230

Милош Обрадовић

Балкан магазин

карикатура: Слободан Срдић