На дугачкој листи производа које Србија увози јесте, веровали или не и кромпир, што је просто апсурдно.
Наиме, многи произвођачи били су принуђени да баце прошлогодишњи род, јер чак ни бесплатно нико није био заинтересован да узме ово поврће.
Најзанимљивије је што је ова врста производње под субвенцијом државе, па је још чудније због чега Србија увози кромпир, ако жели да стимулише његову производњу.
Уместо на трпезе, кромпир Милије Поледице из Трешњевице код Ариља, завршио је дубоко у његовој шуми.
Читав вагон кромпира прошлогодишњег рода тако ће пропасти, а иста ситуација је и са произвођачима из ивањичког, драгачевског и сувоборског краја. Милији није јасно зашто Србија увози кромпир, а истовремено субвенционише производњу овог поврћа.
“Ове године у државу је увезено 935 хиљада тона кромпира. Е сад, замислите колико су наши људи бацили. Нама не би било жао да је то било производња вишак робе, произвело се, не може да се прода, нека баце. Ал ти да увезеш кромпир, а ја да бацим кромпир, то је исто као кад би ја рекао мојој жени или мојој породици купите од комшије компир, наш ћемо да бацимо”, каже Милија Поледица, произвођач кромпира
Велику количину кромпира из моравичког округа раније је откупљивала чипсара у Чачку, каже Зоран Зечевић бивши председник синдиката ове фирме која је након приватизације стигла до стечаја.
Према његовим речима, Србија увози и семенски кромпир, а јефтиније и корисније би било да је држава била ефикасније у решавању проблема ове фабрике, након раскидања приватизације.
“Могло је до 1.500 вагона да се преради у овој фабрици кромпира, значи са радом пиреа, чипса. Значи, знате и сами имамо бренд пире који је доста прерађиван, шест вагона је капацитет дневно. Овде је могло да се преради и да се произведе кромпир колико хоћете. Ми смо ранијих година и са кооперантима давали семенски кромпир и онда су за ту услугу људи дотеравали неку количину кромпира овде”., каже Зоран Зечевић, бивши председник чипсаре Чачак
Након два пропала тендера за куповину чипсаре заинтересовала се градска власт, али пре избора, тако да се сада поново чека конституисање нове Скупштине и расплет ситуације са овом фабриком. И пред произвођачима кропмира је још једна сезона пуна неизвесности.
Србија је на дну лествице у Европи по потрошњи кромпира, јер њен становник годишње поједе око 36 кг овог поврћа.
Са друге стране домаћи произвођачи који би могли да промене ту слику немоћни су пред јаким увозничким лобијем, па су њиве у Србији све чешће зарасле у коров уместо да се обрађују.
Б92
