Најсиромашнији опседају центре за социјални рад у намери да се обезбеде за зиму, у неким местима 70 одсто више угрожених. Само у прошлој години је на овај начин збринуто чак 43.877 корисника
Са намером да им општине финансирају куповину зимнице и огрева, овог лета се центрима за социјални рад широм Србије обраћало више грађана него ранијих година. Тако је најмање 50.000 најугроженијих затражило новац бар за дрва.
У Републичком заводу за социјалну заштиту кажу да је током целе прошле године чак 121.719 корисника добило једнократну новчану помоћ, али је за ових девет месеци број захтева већ премашио просек.
– Очекује се далеко већи број ових захтева. Људи су још сиромашнији и криза је све дубља – оцењује Живорад Гајић, директор Завода за социјалну заштиту.
Према његовим речима, више од пола свих захтева се односи управо на храну и огрев. А осим новца, грађани све чешће траже и помоћ у натури и то управо угаљ, дрва и основне животне намирнице. Само у прошлој години је на овај начин збринуто чак 43.877 корисника, а у Заводу прогнозирају да ни у овој њихов број неће бити мањи.
– Зато су локалне самоуправе већ обезбедиле додатни новац у својим буџетима како би изашли у сусрет најугроженијем становништву – каже Гајић.
Највише посла имају социјални радници на југу Србије. На врата центра за социјални рад најчешће куцају становници Пчињског региона, али пораст захтева бележи се и у Војводини.
– У нашој општини нико нема пара и живи се катастрофално! – прича Жаклина Томић, директор Центра за социјални рад у Трговишту. – Ово је најсиромашнија регија у земљи и посла нема ни од куда. Зато нам се све више грађана обраћа за помоћ. У односу на прошлу сезону, у овој нам се број захтева повећао за најмање 70 одсто!
Томићева каже да сиромашан народ тражи новац пред зиму јер сами не могу да приуште ни огрев ни зимницу, а повећава се и број оних који моле за лекове.
Другачија ”клима” није ни нешто северније.
– Код нас је током целе године гужва, па је тако и сада пред зиму – запажа Александра Илић, социјални радник из Сурдулице. – Ипак, осетно је повећање захтева за једнократном помоћи данас него прошле године у ово време.
У Министарству рада, запошљавања и социјалне политике објашњавају да право на овакве једнократне новчане помоћи имају искључиво они који се ”изненада, тренутно, нађу у социјално незавидној ситуацији”, а новац иде из општинских каса. Зато су и износи варирајући и зависе од ”богатства” локалних самоуправа и процене социјалних радника, али се углавном крећу у висини просечне зараде на локалу.
КОРПА ПРАЗНА ЗА 200.000 ПОРОДИЦА
ТроЧлано домаћинство у Србији, према анализама Завода за статистику, укупно месечно приходује око 52.000 динара, а на храну и безалкохолна пића потроши око 20.000 динара (43 одсто). То значи да сваки члан дневно троши око 200 динара само на храну. Ипак, према подацима Министраства рада најмање 202.795 породица не могу ни толико.
Новости
