Ребалансом буџета ПИО фонда за исплату пензија 1,7 милиона пензионера у Србији, биће ове године издвојено око 12 милијарди динара мање него што је првобитно било планирано. Уместо 606 биће потребно 594 милијарде динара.
Највеће уштеде, показује финансијски план Пензијског фонда, остварене су на пензијама и доприносима за здравствено осигурање. Уштеде на пензијама и доприносима биће 11,62 милијарде динара.
Финансијски план ПИО фонда показује да су планирани приходи и доприноси мањи за 0,53 одсто, односно за око 1,8 милијарди динара, а финансијски план предвиђа и да се изворним приходима покрива око 56,85 процената планираних расхода и издатака у овој години. Колико ће приходи у буџету Фонда ПИО бити мањи, због новоуведеног пореза на плате у јавном сектору, знаће се тек када Министарство финансија то буде израчунало.
Када је у питању приходна страна буџета Пензијског фонда, планирани су мањи социјални доприноси за 1,8 милијарди динара, а уплате из буџета за око пет милијарди динара.
Од социјалних доприноса као изворних прихода Фонда очекује се око 337,8 милијарди динара, при чему се пошло од тога колико су доприноси уплаћивани од јануара до августа ове године уз повећану стопу доприноса са 24 на 26 одсто.
Ребалансом буџета ПИО фонда првобитно су била планирана средства увећана са 26,8 на 28 милијарди динара, односно за 1,2 милијарде динара, али је приликом процене уплата из државног буџета узето у обзир и стање дуга из 2013. године, које је у највећој мери резултат спровођења једнократне исплате помоћи пензионерима с најнижим примањима. Ни тада за исплату те помоћи није било реалних пара у буџету. Трошио се непостојећи новац и правила додатна задужења у буџету, а све у циљу тога да се испоштује тадашњи коалициони договор ДС-СПС-ПУПС. Сада је то морало да се врати.
Ј. Петровић-Стојановић
———————————-
РФЗО: Рано за нове рачунице
Да ли ће и колико смањење плата у јавном сектору за десет одсто утицати на стварање мањка у каси Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) покушали смо да сазнамо од надлежних у овој институцији.
– Закони којима се уређује смањење плата у јавном сектору још су у процедури доношења и нису објављени. РФЗО не може да коментарише законе који нису ступили на снагу. Тумачење ових закона и ефеката њихове примене у искључивој су надлежности Министарства финансија – каже за „Политику” Александра Газивода саветница за медије директора РФЗО.
Она додаје да је Законом о доприносима за социјално осигурање од 1. августа 2014. године умањена стопа доприноса за обавезно здравствено осигурање са 12,3 на 10,3 одсто, што годишње значи смањење од 37 милијарди динара.
– Влада Србије је ребалансом финансијског плана РФЗО предвидела средства из буџета, како се не би нарушило нормално функционисање здравственог система. РФЗО ће поступити у складу са одлукама владе – напомиње Газивода за наш лист.
Д. И.
———————————-
Упозорење Транспарентности
Скупштина Србије није усвојила закон о „смањењу пензија” већ о „начину њихове исплате”, односно посланици су одлучили да се део пензија не исплаћује што отвара широк простор за оглашавање неуставности и за потоње одштетне захтеве, указала је јуче „Транспарентност Србија”.
Законом о привременом уређивању начина исплате пензија који је прекјуче усвојила Скупштина Србије, од 1. новембра до краја 2017. године биће смањене пензије веће од 25.000 динара.
ТС сматра да смањење пензија може да донесе више штете него користи јер, „правно гледано, пензије уопште нису смањене (није промењен Закон о ПИО, на основу којег се обрачунавају), а нису ни опорезоване (није промењен Закон о порезу на доходак грађана, нити је законом уведен неки нови ‘порез на пензије’), само је промењен ‘начин исплате’“. „Несхватљиво је због чега се влада, уместо избора између више могућности да на висину исплата из Пензионог фонда утиче на законит начин, определила за ову немогућу конструкцију која отвара широк простор за оглашавање неуставности и за потоње одштетне захтеве”, наводи у саопштењу ТС.
Бета, Политика
