ПРОСЕЧНИ Данац за сат времена заради 25 евра и најплаћенији је у Европској унији. Исто тако просечни грађанин Србије за толику, бруто, плату мора да ради најмање 7,5 часова. Са зарађених 3,3 евра на сваких 60 минута, запослени у Србији боље су плаћени од колега у Бугарској, Румунији, Летонији, Литванији, Турској и Македонији.

Европска статистика је, међутим, користила податке из 2010. године, док је 3,3 евра бруто за сат рада просечни грађанин Србије зарађивао у децембру прошле године. Децембарски просек је традиционално значајно бољи, јер га поправља скроман број запослених који добијају бонусе. Само месец раније, бруто сат у Србији у просеку је вредео – 2,9 евра. Без обрачунатих пореза и доприноса, просечна сатница у Србији у децембру је вредела 266 динара, а у новембру 240 динара.

Колико смо далеко од европског стандарда најбоље илуструју подаци колико је мања потрошња намирница у Србији у односну на Европску унију.

ПАПРЕНО ЛЕТО ЗА нови телевизор ваља радити најмање 36 дана. Под претпоставком да кошта око 55.000 динара. Исто толико просечног грађанина дели и од најскромнијег летовања. Оног за које је довољно 500 евра. Уколико су сапутници незапослени, неопходно време рада се умножава.

– У Србији се годишње потроши четири килограма говеђег меса, а у ЕУ 16,9 килограма – каже Војислав Станковић из Привредне коморе Србије. – Свињетине потрошимо 17,3 килограма, а ЕУ по 45,3 килограма. Мања је разлика у живинском месу, код нас 17,2 килограма годишње по становнку, а у Европи 23 килограма. Крављег млека попијемо по 57,8 литара, а Европљани по 90,4 литра. Потрошња путера у Србији је 200 грама годишње по становнику, а у ЕУ по 4,2 килограма. У Србији се чак 43,2 одсто месечних примања троши на храну. Нигде у ЕУ није тако. Тамо у просеку 18 одсто примања домаћинства иде на храну.

Од векне хлеба, мерено децембарском зарадом, просечног грађанина Србије дели 11 минута. Толико треба да ради да би зарадио 48 динара. За литар пастеризованог млека ради се најмање 20 минута, а за флашу пива – 16 минута. Шољица еспреса у кафићу кошта најмање 35 минута рада, а 100 грама чоколаде – свега пет минута мање.

А када се укрсте просечне плате са просечним ценама, Данцима је свакако боље. Према подацима „Еуростата“, ценовници у овој земљи су 42 одсто већи од европског просека, док су наши за 43 одсто мањи. Па и ако су нам цене два и по пута мање, то није довољно да сустигнемо стандард оних који зарађују седам и по пута веће плате. У Македонији су цене око 12 одсто ниже од наших, у Бугарској за око два одсто, док Румуни плаћају око три одсто скупље намирнице. Литванија је скупља за најмање девет одсто, а Летонија за 17 одсто.