03.01.2013. – Сваке године 40.000 Срба мање
Када је у новогодишњој ноћи премијер Србије Дачић обишао највеће породилиште у земљи, поклонио је у своје лично име златник првој беби рођеној у новој години, и притом је поручио јавности да је за Владу Србије главни приоритет политика повећања наталитета. Међутим, иако на први поглед ова и друге изјаве делују као израз истинске бриге и врхунске одговорности, ипак за познаваоце демографске проблематике то звучи прилично неуверљиво, а у понечему и сасвим непримерено. Ево о чему се ради.
Одмах затим на отварању манифестације у центру Београда под називом „Улица отвореног срца куца за бебе“, премијер је казао да је национални задатак број један да у Србији буде више деце, јер ће иначе Србија да одумре. Нагласио је да се у Србији годишње роди 70.000 беба, а умре 110.000 људи, што значи да нас је сваке године за 40.000 мање. Уз то је напоменуо и да држава, да би било више деце, мора да подстиче разним мерама, тако што ће поред осталог, да врати дечији додатак и да укине дажбине на опрему и храну за бебе.
И ово на први поглед изгледа као изјава на свом месту, којој се нема шта додати. Али ипак, да би се остварио суштински преокрет на том пољу, није довољно најавити мање финансијске олакшице будућим родитељима, већ су потребне много обухватније, системске државне мере. Другим речима, за стварно повећање наталитета није довољно једном годишње одржати хуманитарну акцију са учешћем жонглера, акробата и мађионичара, као што је то овде био случај, него се држава у пуној мери и у дужем временском периоду мора усредсредити на проблем малог рађања у Србији.
Подсетимо на пример, какве су вишегодишње мере морале бити предузете у Руској Федерацији да би се земља коначно довела из стања великог негативног прираштаја у стање стабилног позитивног раста броја становника. Наиме, у Русији приликом рођења другог, трећег или сваког следећег детета, руска држава поклања тим породицама такозвани мајчински капитал у износу од 10.000 евра. Тај новац може бити потрошен за образовање детета, за поправљање животних услова или за куповину радног стажа у пензионом фонду, а до сада је мајчински капитал добило око 4 милиона породица. Осим тога, руске породице приликом рођења трећег детета бесплатно добијају и грађевински плац за изградњу куће. И то није све, јер из државног буджета се годишње финансира преко 10.000 операција вантелесне оплодње, а широм Русије су отворена и 22 нова перинатална центра у којима се новорођеној деци пружа најсавременија медецинска помоћ. И само са таквим одлучним државним мерама је био могућ демографски опоравак земље са проблемом изузетно ниске стопе рађања.
Но, вратимо се још за тренутак на новогодишњу ноћ у Србији, када су се у породилиштима широм земље могле видети сцене, када су представници локалних власти пред телевизијским камерама поклањали прворођеним бебама одређене новчане износе из градских буџета. Тако смо могли видети да су у Београду, Нишу, Крагујевцу, Крушевцу, Новом Саду и другим градовима, првим бебама свечано уручене коверте са новцем. Ово би свакако био леп гест када би све бебе без разлике добијале финансијску и материјалну подршку, а не само једна која се прва родила. И то не само првог дана у години, него током свих 365 дана у години.
А на овај начин, стиче се утисак као да српске бебе учествују у некаквој великој томболи или извлачењу лота, где само једна беба, и то она која је имала највише среће да се прва роди у новој години, добија главну награду пред телевизијским камерама, које сликају малог срећног добитника.
Дакле, за суштинско повећање наталитета у Србији која је пред биолошким изумирањем – потребно је много више државног напора и истинске жеље за променом, него што смо то чули и видели током протеклих новогодишњих празника.
