ДОЛАЗАК више страних великих трговаца у Србију, који се очекује наредних година, слаба су утеха за полупразан џеп домаћег купца. Стручњаци тврде да ће моћни трговински ланци у нашој земљи ојачати конкуренцију, а тако и спустити цене. С друге стране, потрошачи истичу да је искуство показало да ниједна страна кућа која је дошла у Србију није допринела да цене крену „низбрдо“.
Живот у Србије данас је скупљи барем 30 одсто него пре годину дана, ако је судити према тренутно важећим ценовницима из супермаркета. Нема намирнице која у поређењу са фебруаром прошле године није понела више цене, а невоља је утолико већа што је углавном реч о производима на којима је немогуће штедети.
– Укупно гледано, промет робе у малопродаји у 2012. у односу на претходну годину бележи пад по стопи од 6,2 одсто, као последица пада куповне моћи становништва – каже Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања. – На месечном нивоу тај пад је још оштрији и гледано децембар 2012. на исти месец претходне године смањење је чак 11,9 одсто, што указује на шокантно низак обим малопродајног промета. Тако драстичан рез, јасно указује колико смо осиромашили и да потрошачи у шопинг одлазе са списком и троше према могућностима.
Према речима Вере Виде, председница Центра потрошача Србије, долазак трговинских ланаца у Србију утицаће на повећање конкуренције међу трговинским центрима, допринеће употпуњавању понуде, али и пооштравању конкуренције,
СТАЛНО У МИНУСУ Ни у једном граду у Србији плата не покрива трошкове просечне потрошачке корпе. Чак и грађанима са примањима „изнад просека“, попут оних у Новом Саду, Београду и Панчеву недостаје од 5.000 до 10.000 динара да подмире „корпу“. За куповину намирница и плаћање рачуна месечно је у Србији, према последњим подацима, потребно око 64.000 динара, односно 1,3 просечне зараде. То значи да просечној породици са једном платом у „старту“ недостаје двадесетак хиљада динара како би „прегурала“ месец.
– То ће довести до пада цена одређених производа – сматра Вида. – Долазак трговинских ланаца посебно немачког дисконтног ланца „Лидл“ на тржиште Србије, који има мањи асортиман производа, али у којем преовладавају његове трговачке марке биће на тржишту Србије бољи од било какве социјалне потрошачке корпе. Србија је једна од малобројних земаља у Европи у којој нема дисконтних трговинских ланаца. Сигурна сам да је ово добар потез, пре свега за потрошаче. Оно што мене брине је то да управо због мале куповне моћи потрошача ови ланци не подигну цене својих производа и на известан начин своје цене усагласе са ценама већ постојећих трговинских ланаца, јер ниједан трговац не долази у Србију зато што нас воли, већ да би остварио профит.
ИМА ПРЕДНОСТИ
– Нема сумње да ли су нам потребни страни трговци – каже Драган Милићевић, државни секретар у Министарству трговине. – Њихова је пословна одлука да дођу у Србију проистекла из анализе нашег тржишта да овде могу одржати рентабилно пословање. Свакако да ће тржиште добити значајнију конкуренцију с обзиром на велико укрупњавање постојећих ланаца. Иначе, 25 великих трговинских ланаца у Србији „држе“ 86 одсто тржишта малопродаје у делу трговина неспецијализованим производима. Свакако ће обогатити понуду, а очекује се је да ће велики број продајног асортимана набављати са домаћег тржишта и тако ће престати условљавање 10 највећих произвођача.
Новости
