За протеклих пола века преполовљен је број становника у Сврљигу, Белој Паланци, Ражњу, Бабушници. Стручњаци упозоравају да је неопходно променити демографску политику или за десет година на југу Србије неће бити људи.
У општини Гаџин Хан је шездесетих година прошлог века живело скоро 24.000 људи, а сада свега 8.300, преноси Бета.
Општина Црна Трава је такође шездесетих година имала 12.000 становника, а на последњем попису евидентирано је само 1.663.
Становници села на обронцима Старе планине, Сврљишких планина, Кукавице и Суве планине углавном су зашли у шесту, седму или у осму деценију живота, док су породице са школском децом постале права реткост.
Статистичари су на последњем попису забележили да су од 1.663 становника на подручју Црне Траве само 142 млађа од 18 година, док је 1.031 старији од 50 година.
Декан Економског факултета у Нишу Зоран Аранђеловић истакао је да економски стручњаци већ деценијама упозоравају на опасност од демографског пражњења југа Србије и на потребу равномерног привредног и демографског развоја.
“За сада, та упозорења немају никаквог ефекта”, рекао је за агенцију Бета Аранђеловић и додао да је још пре осам година урађена стратегија равномерног регионалног и демографског развоја, која је остала “мртво слово на папиру и списак лепих жеља”.
Према његовим речима, последице нереализовања стратегије равномерног привредног развоја су све веће регионалне разлике у Србији, драстично опадање броја становника у неразвијеним општина, и појава још једног великог проблема – суперконцентрације.
“Србија се полако своди само на Београд, као што се Грчка свела на Атину. Београд треба да се развија, али не смеју да се запоставе остали делови земље, нарочито због тога што они имају изузетно велике потенцијале у рударству и пољопривреди”, наглашава Аранђеловић.
Како је рекао, држава мора да инвестира у југ Србије и Пештерску висораван много више него до сада, јер је у протеклом периоду само 15 одсто инвестиција финансираних из државне касе долазило на југ Србије.
“За почетак би требало у брдско-планинском подручју Србије направити 150 мини-фарми и гарантовати откуп наредних десет година. До сада се дешавало да људи направе фарме, оне раде две године, а онда падну цене меса и те фарме се угасе. Власници фарми банкротирају и принуђени су да оду са села у потрази за послом”, рекао је Аранђеловић.
Према његовим речима, уколико Влада Србије хитно не промени демографску и политику регионалног развоја, за десет година то неће морати ни да чини јер неће имати за кога да развија регионе.
“Све друго можете да купите, само становништво не можете. Још има људи који живе у неразвијеним општинама на југу Србије и још има људи који би се у те општине вратили из великих градова, али не могу јер нема инвестиција и немају где да раде”, рекао је Аранђеловић.
РТС
