Радници компаније „Фијат Крајслер аутомобили Србија” од јуче су на плаћеном одсуству на које ће се надовезати колективни годишњи одмор, тако да се у фабричке хале неће враћати до почетка септембра.
А да ли ће се радници одмарати и после тога, још месец дана, будући да менаџмент има сагласност владе за плаћено одсуство до краја септембра – зависи искључиво од тржишта аутомобилске индустрије којој не цветају руже. Небојша Мандарић, заменик председника Самосталног синдиката, јуче је за „Политику” објаснио да ће запослени до 31. јула бити на плаћеном одсуству, током којег ће примати 65 одсто зараде. Потом од 3. до 21. августа следи традиционални италијански годишњи одмор „ферагосто”, који сви радници италијанских предузећа користе у прве три недеље августа. И најзад последње седмице августа радници неће одлазити на посао, а примаће 65 одсто зараде.
– Разлог за прекид производње је усклађивање с потребама тржишта, јер ми радимо по поруџбини – каже Мандарић.
Иначе, радници су због епидемије ковида 19 на плаћеном одсуству били од 16. марта до 7. јула, јер је тржиште аутомобила стало широм Европе. Најпре је потрошено 45 законом дозвољених нерадних дана у једној календарској години, када радници примају 65 одсто зараде. Потом је менаџмент те фабрике почетком маја од Владе Србије тражио и добио сагласност за додатних 80 дана плаћеног одсуства за запослене, што истиче крајем септембра.
Зоран Михајловић, секретар Самосталног синдиката Србије, који је водио синдикат крагујевачке фабрике аутомобила, каже да је „Фијат” радио са смањеним капацитетом током целе ове године делом због вируса корона, који је жестоко погодио тржиште аутомобиле, а делом и зато што „Фијат” одавно нема тржиште за модел 500-Л.
– Очекивали смо да ће кренути с новим моделом. Тржиште је засићено и очекивано би било да се појави нови модел. „Фијат” и у нормалним околностима није имао значајну продају – каже Михајловић.
Главна тржишта на којима је продаван „фијат 500-Л”, попут Италије, Шпаније и Француске, бележе највећи пад тражње за новим аутомобилима. У извештају Европске асоцијације произвођача аутомобила, који је објављен пре три дана, наведено је да је у априлу пала тражња на овим тржиштима за 75,3 одсто, а у јуну је пад смањен на 52,3 одсто.
У јуну су у 26 земаља ЕУ регистрована укупно 949.722 нова аутомобила, 22,3 одсто мање него у истом месецу прошле године, показују подаци АЦЕА.
Када је реч о производњи, статистика у Србији показује да је у мају производња моторних возила имала највећи међугодишњи пад од свих области прерађивачке индустрије, и то 70 одсто. Ово је чак и напредак у односу на међугодишњи пад од 85 одсто у априлу.
Овогодишња производња у „Фијату” ће сасвим сигурно бити најмања још од 2012. године, када је обновљена производња у крагујевачким халама. Према неким проценама, у крагујевачком „Фијату” је произведено између 15.000 и 20.000 аутомобила модела 500-Л од почетка године, што је скоро шест пута мање него 2013, кад је с монтажних и производних трака сишло рекордних 117.000 возила. Да ли ће и у коликом новчаном износу држава 2020. помоћи крагујевачкој фабрици није познато, али је то чинила раније када је „Фијат” много боље стајао. На пример, из финансијског извештаја, односно биланса успеха за 2019. годину види се да је „Фијат” имао приходе од дотација и субвенција у износу од 2,5 милијарди динара.
Ипак, требало би рећи да глобална криза у ауто-индустрији траје већ неколико година, а да се у Србији пуно наде полаже у спајање „Фијата” и „Пежоа”, што би могло да изнедри неки нови модел аутомобила у крагујевачким халама.
Према анализи Ивана Николића, уредника „Макроекономских анализа и трендова”, прошле године је први пут у претходној деценији додата вредност ауто-компоненташа смањена, и то за 25,7 милиона евра у односу на 2018. годину.
Истовремено, физички обим производње је увећан за чак 19,4 одсто. Изненађење је да је додата вредност производње аутомобила, односно „Фијата”, остала на просеку претходне три године, док је физички обим производње смањен за један одсто.
– Нема дилеме да се и на аутомобилски сектор у Србији преламају драматични потреси који љуљају глобално тржиште од 2017. године. Рецесија у ауто-индустрији је продубљена 2019, док је велики ударац произвођачима аутомобила стигао с кинеског, највећег светског тржишта возила, где је успоравање привредног раста и укидање пореских олакшица за куповину електричних аутомобила срозало продају нових возила за 2,3 милиона у односу на 2018. годину. Укупно посматрано, индустрија се суочава с великим изазовом управо у сегменту одбацивања мотора с унутрашњим сагоревањем као одговор на климатске промене. Постоји велика неизвесност око тога како ће прелазак на возила која покреће електрична енергија утицати на продају, да не говоримо о могућности да ће појединачно власништво аутомобила постепено заменити флота аутономних аутомобила који пружају вожњу на захтев – навео је Николић у анализи објављеној у часопису „Макроекономске анализе и трендови”.
Маријана Авакумовић, Политика.рс
