Док међународна статистика у години пред нама предвиђа глобални економски раст и показује очекивања осетнијег опоравка први пут шест година након почетка светске кризе, очекивања у Србији знатно су скромнија.
Последњи извештај Светске банке предвиђа глобални економски раст од 3,2 одсто у целом свету, а подаци „Еуромонитор интернешенела” нешто већи од 3,7 процената. Очекује се и раст потрошње од три процента, као и реалан пораст дохотка по становнику у земљама западне Европе и то први пут после 2007. године. У Србији су ове бројке нешто другачије. И не баш тако оптимистичне. Наше Министарство финансија предвиђа нам повећање БДП-а од један одсто у 2014. години, док економисти очекују реалан пад вредности плата и пензија ове године и то од три процента. То значи да ће нам пензије и плате можда на папиру бити веће, али ће за њих мање моћи да се купи.
Исто тако, ни редован октобарски извештај Међународног монетарног фонда за Србију не предвиђа видљивије позитивне помаке у 2014. години. Стручњаци ММФ-а очекују да ће се скромна стопа раста бруто домаћег производа мање-више наставити и ове и наредних година и да би тек у 2018. години БДП могао да се повећа за три одсто.
Шта заправо ове бројке и статистика откривају грађанима Србије? Најпре то да је један проценат раста БДП-а недовољан за било какав осетљив бољитак. Али, уколико је то почетак узлазног тренда у наредним годинама, то је онда добар знак.
– Тај један проценат је последица политике која се тренутно спроводи, а то је смањење јавне потрошње, тако да ће скроман раст у 2014. години изазвати раст извоза који се очекује. Али, то је неосетно за раст стандарда грађана – оцењује економиста Горан Николић.
Новогодишње честитке двојице министара – Саше Радуловића, министра привреде, и Лазара Крстића, министра финансија, поручиле су грађанима да ће се боље живети од 2015. године. Исто је најавио и први потпредседник владе Александар Вучић. Уколико се у 2014. години заиста оконча процес реструктурирања фирми, настави са штедњом, донесу нови и непопуларни прописи попут оних о раду и приватизацији, олакша пословање и привуку најављене инвестиције, можда нам бољи живот и стигне од 2015. године, како су обећали.
До тада су се не тако сјајна економска очекивања прелила и на перцепцију грађана о економији. Истраживање Агенције за истраживање тржишта ГФК, чије је резултате добила Политика”, показује да половина испитаних грађана очекује да ће финансијска ситуација у њиховом домаћинству остати иста ове године. А готово 43 одсто људи верује и да се економска ситуација неће променити у току 2014. године.
Светла тачка наше економије у 2014. години је оно што прогнозира економиста Горан Николић, а то су раст извоза од 12 процената, као и три одсто раста индустрије. Али, отрежњење доносе други подаци.
– Истовремено нас очекује прираст државног дуга од 2,5 милијарди евра, будући да ћемо се ове године задужити укупно 5,5 милијарди, али ћемо неке дугове и вратити – подсећа Николић.
Нису светле ни прогнозе Ненада Гујаничића, из брокерске куће „Вајзброкер”. Како каже, када је реч о цени нашег задуживања у 2014. години могу се очекивати лоше вести.
– Цена државног дуга ће ове године бити под великим притиском глобалних дешавања и најаве рестриктивнијег наступа америчке централне банке. То може да отежа продају наших трезорских хартија номинованих у динарима и да доведе до раста камата по којима се задужујемо – наводи Гујаничић.
Још један кључни сегмент наше економије, Београдска берза, такође није испратила кризу са крајем 2013. године. У 2014. је ушла са никада мање тржишног материјала јер је квалитетних акција све мање, подсећа Гујаничић.
– Осим тога, ближи се 2016. година када на наплату доспева последња серија обвезница старе девизне штедње. Све то, повезано са лошом применом регулативе и слабим институцијама, резултира да се акције којима се тргује на Београдској берзи котирају знатно испод њихових пандана на уређеним тржиштима – закључује Гујаничић.
—————————————————————–
Статистички трендови у 2014. години
Прогнозе „Еуромонитор интернешенела”, које је пренела страна штампа, доносе неке од основних статистичких трендова у 2014. години:
·Биће рођено 138 милиона беба, од чега половина у азијско-пацифичком подручју
·Потрошња у свету увећаће се за три одсто, али ће свега 10 одсто тога доћи из западне Европе
·Глобални раст БДП-а износиће 3,7 одсто
·Раст дохотка по глави становника у западној Европи порашће први пут после 2007. године
·Просечна старост становништва у свету први пут ће прећи 30 година. Најстарији регион је источна Европа.
