За стан не зајме у динарима

ГРАЂАНИ Србије стан купују на кредит у еврима, када желе да седну за волан новог аутомобила и његову цену претварају у страну валуту, а и они који имају новац за летовање, аранжмане отплаћују по девизном курсу. Чим добијемо плату и њу “меримо” у еврима. Принуђени смо да динару не верујемо и да га се одрекнемо. Такво понашање нам диктирају и банкари и држава. Јер, једино званично средство плаћања у Србији поклекне већ на првом шалтеру у банци.

Колико је динар слабо заступљен у сопственој земљи најбоље на својој кожи осећају банкарски дужници, јер им се свака рата везује за курс евра, као и за другу, мање популарну валуту, швајцарски франак. Што је кредит већи, а рок дужи, то су и везе са евром чвршће. Само једна од 29 банака које послују у Србији, одобрава стамбене кредите у динарима, а до сада су ту могућност искористила само два клијента. Тако слаб одзив није неочекиван, ако се зна да је каматна стопа чак четири пута већа него на зајам у еврима!

Централна банка има могућност да преко референтне каматне стопе сведе камату на динарске кредите на ниво прихватљивији за грађане, али то не ради. Тешко да и инфлација може бити довољно јак адут за овакво понашање банкара, јер ни она више није неконтролисана. Због недостатка избора грађани су принуђени да се окрену евру.

– Кредити са девизном клаузулом углавном су дугорочни, попут стамбених или кредита за куповину аутомобила, с обзиром на то да јаке међународне валуте попут евра или швајцарског франка имају дугорочно много већу стабилност курса, јер долазе из много јачих и стабилнијих економија него што је наша – објашњава економиста Владимир Круљ, саветник министра за европске интеграције. – Валутном клаузулом банка жели да очува реалну вредност кредита на дуги рок, тиме што је везује за јаку валуту као што је евро или швајцарски франак. За краткорочне кредите, на пример до годину дана, банке често не примењују валутну клаузулу, када могу да предвиде кретање курса динара, и када имају више сигурности да инфлација и евентуално “клизање” курса неће умањити реалну вредност кредита који корисник враћа.

Неповерење у домаћу валуту економисте не чуди, с обзиром на њену историју пуну посртања и падова.

– Сваку “озбиљнију” цену прерачунавамо аутоматски у евре, јер тако добијамо “реалнију” слику вредности робе, с обзиром на то да је евро, у свести наших грађана, синоним за стабилну вредност, док не треба заборавити чињеницу да динар има своју историју нестабилне валуте – истиче Круљ. – Сви се сећамо инфлаторних времена у не тако давној прошлости. Поверење у стабилност домаће валуте се гради мукотрпно, а може се изгубити за кратко време.

Круљ напомиње да је национална валута један од показатеља снаге економије сваке земље.

– Новац је “слика” економије из које долази – прича наш саговорник. – Евро долази са економског простора који обухвата најјаче европске економије, и нормално је да се више верује у евро, него у динар који је везан за економију Србије, много мање развијену него што је економија еврозоне.Слаба привреда не може да генерише јаку валуту. И поред чињенице да је курс динара релативно стабилан последњих година, лоша искуства из прошлости се не заборављају тако лако. Клизања курса динара као последица макроекономских неравнотежа у нашој економији, која се повремено дешавају и нису ништа необично за економије у транзицији, а посебно у условима глобалних економских криза, не доприносе јачању поверења грађана у националну валуту.

Међутим, што се динара тиче, сматра Круљ, дугорочно гледано наша национална валута последњих година показује знаке релативне стабилности, у односу на неке друге земље које су чак узеле евро као своју националу валуту, као што је на пример урадила Црна Гора.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, међутим, сматра да прелазак Црне Горе на евро има својих предности.

– Тамо су ифлаторни притисци и скокови цена процентуално за две трећине били мањи у последњих осам година него у Србији – напомиње Рајић. – Раст цена у процентима је много мањи, јер имају једну валуту и нема манипулације и курсног ризика. Прво нема прилике за мешетарење у финансијском посредовању, а са друге стране нема курсног ризика код увоза, код промета робе и онда цене мање расту. Курсом се манипулише још од деведесетих година прошлог века, од избијања кризе у бившој Југославији и то је један манир који је и сада настављен.

НБС и Влада Србије су се, Меморандумом о стратегији динаризације, потписаним априла 2012. године, обавезале да прате и анализирају степен коришћења домаће валуте у нашој земљи. На то их је навела чињеница да би већа употреба динара у финансијском систему и боља усклађеност валутне структуре прихода и расхода небанкарског сектора побољшале степен финансијске стабилности земље, умањиле ризик од промене девизног курса у најрањивијим секторима привреде и повећале ефикасност монетарне политике.

Ова анализа је показала да динар увелико губи трку са евром. Од свих кредита које су позајмили грађани и привредници, свега 30 одсто је у динарима. Од 1.812 узајмљених милијарди, свега 561 милијарда се отплаћује у домаћој валути. Слична ситуација је и са новцем које фирме и грађани држе на рачунима. Чак три четвртине од укупно 1.589 милијарди динара је у девизама. На овако лош резултат у корист динара највише су утицали депозити становништва, односно штедња. Грађани, дакле – највише верују евру. Од укупне штедње, која износи 1.017 милијарди динара, свега 3,9 одсто је – у динарима! Држава, такође, иако се залаже за динаризацију, свој дуг рачуна у еврима. Не зато што хоће, већ зато што се углавном задужује на међународном тржишту. Питање је, међутим, да ли би сви “аргументи” за форсирање кредита везаних за страну валуту пали у воду на Уставном суду земље у којој је динар једино званично платежно средство, односно монета.

ЗАДУЖУЈЕМО СЕ У ЕВРИМА

ДИНАРСКИ дуг чини свега петину јавног дуга Србије. Практично, од 2.628,3 милијарде динара, колико је износио јавни дуг на крају трећег квартала 2014. године, највећа је задуженост у еврима, 42 одсто, потом у доларима, 30,7 одсто, док у динарима износи 21,7 одсто, показују подаци НБС.

ДИНАР БОЉИ ОД СРПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ

И ЈЕДНА моћна економија као што је Русија, у условима економске кризе, има проблема са курсом националне валуте, као што се то дешава протеклих недеља са курсом рубље – напомиње Владимир Круљ. – За динар се последњих година чак може рећи да “боље изгледа” и боље стоји од економије Србије, с обзиром на релативну стабилност курса у временима глобалне кризе.

Д. И. Красић – З. Радовић, Новости