У посланици СПЦ поводом Божића, патријарх Иринеј је Косово и Метохију помену у само једној реченици и то овако: „И овога Божића смо заједно са својом браћом и сестрама на Косову и Метохији и поручујемо им да остану и да живе са својим светињама“. Толико, чак су се епископи СПЦ епископу Јовану Вранишевском обратили са једном дужом реченицом него свим Србима који живе на Косову и Метохији. Ваљда то тако треба. Сигурно да црквени врх зна како и колико треба. Јел да. Па они су пастири, они воде стадо. Они су Србе на КиМ и позвали да изађу на шиптарске изборе, „благословили и свакодневно благосиљају србе“ у шиптарским институцијама. И то сигурно тако треба, а ми о томе немамо никаквог појма. Јел да.

Косово и Метохија и Срби на КиМ изгледа да више не смеју да се помињу ни у каквим документима, како државним тако и црквеним. Јер није довољно поразити Србе физички и физички их истерати са Косова, већ је потребно Србе понизити метафизички и потпуно им избрисати из свести „косовски код“. У ту сврху и посланица СПЦ-а у којој онако овлаж поменуше ове године Косово и Метохију, а за неку годину вероватно неће бити овог позива Србима да остану на КиМ, јер Срба вероватно неће бити или ће бити тамо неки „косовари“.

Но, изгледа да су заборавили да Срби никако не заборављају издају. Сетите се Вука Бранковића који и дан данас „живи као издајник“ у колективној српској свести. Да ли има оваквих примера код других народа? То не знамо, али смо сигурни да ће садашња власт у држави и врх званичне СПЦ заузети у народној свести место поред Вука Бранковића. То је сигурно, а Срби са КиМ су одавно садашњег премијера поздравили Бранковићевом клетвом, а изгледа да је на моменат ту клетву једино схватио председник Николић и то пре неки дан кад је изјавио да „ако признамо Косово прогониће нас гробови, цркве, плач деце и тд“. Или је опет нешто друго хтео да каже, ко то зна и ко више може да верује човеку који до јуче заклињао да се неће смирити док Приштину не стави под контролу Београда…

За титулу „најиздајника“ међу Србима конкуренција је заиста јака. Председник, премијер, патријарх, поједини епископи, министри садашњи и бивши, бивши премијер, такозвани представници Срба у такозваним шиптарским институцијама. Једном речју епидемија издаје која је захватила српски организам и која прети да српско биће однесе у историјску прошлост. За победника се ваља добро потрудити. Савести овде више места нема, а једино виша сила може ситуацију да разреши, тј. да поравна. До тада браћо Срби и сестре Србкиње нек нам је са срећом.