* Демократе, које би могле изгубити већину у оба дома Конгреса на изборима у новембру 2022, немају другог избора. Њима је потребно да докажу да су Трамп и његове присталице криминалци. Штавише, да је и сам трампизам злочин
* Међутим, покушај оптуживања, а још више – хапшења Трампа, готово сигурно ће довести до масовних демонстрација широм земље, у поређењу са којима ће догађаји од 6. јануара изгледати као дечја игра
* Либерална елита САД је сада у цајтнотима у унутрашњој и спољној политици на којима јој нико не завиди. Ако ублажи прогон трампизма, опасност реванша за 2020-ту постајаће са сваким даном све реалнија. А ако настави притисак на трамписте и буде покушавала да самог Трампа сместе у затвор – раскол и хаос у САД само ће се повећавати
* Не треба потцењивати америчку елиту. Она је не једном излазила на крај са озбиљним изазовима. Али, не треба губити из вида ни да се прошли грађански рат у САД претворио у глобални конфликт. Бар по мерилима средине 19. века. А чиме би претио у 21-ом веку?
__________________________________________________
Aутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ
ПРЕ годину дана, 6. јануара 2021, када су амерички конгресмени расправљали о одлуци електорског колегијума да изабере Џоа Бајдена за 46. председника Сједињених Држава, у Вашингтону се било окупило најмање 40 хиљада љутих присталица Доналда Трампа.
Неколико хиљада посебно активних демонстраната тада је опколило зграду Конгреса САД на Капитол Хилу, а потом је у њу ушло њих неколико стотина.
Ови догађаји су већ ушли у модерну америчку историју под називом „јуриш на Капитол“.
Није прошло без жртава. У ходницима Конгреса убијена је из ватреног оружја ветеран америчког ратног ваздухопловства Ешли Бебит. Медији помињу и друге жртве. Али, ту говори о срчаним ударима и случајевима предозирања. Поред тога, 138 полицајаца и неколико десетина Трампових присталица задобило је повреде различите тежине, 15 лица је послато у болницу, али су отпуштена 11. јануара.
Против полицајца који је упуцао ненаоружану госпођицу Бебит није ни покретан кривични поступак. Није чак ни дисциплински кажњен.
То се, међутим, не може рећи за учеснике „јуриша“. Против њих је досад подигнуто више од 700 оптужница и изречено неколико десетина пресуда, углавном у оквиру признања кривице и нагодби са истрагом.
Демонстранти су по правилу оптуживани да су ушли у заштићену федералну зграду и ометали обављање законских функција државне власти. Званично још нико није оптужен за „унутрашњи тероризам“ или побуну, иако либерални медији Трамписте који су дошли на Капитол називају управо „побуњеницима“ и „терористима“.
Америчко Министарство правде наставља да копа. Агенти ФБИ настављају са хапшењима, углавном тако што из видео снимака које су сами учесници догађаја правили и објављивали их на друштвеним мрежама и слали пријатељима путем инстант-месинџера.
Међутим, било је и других извора.
Неколико учесника вашингтонских догађаја комшије су агентима ФБИ откуцали и предали чак и њихови рођаци. И то, авај, не чуди јер се раскол у америчком друштву са избацивањем Доналда Трампа из Беле куће само појачао.
Средином фебруара 2021. године, председница Представничког дома (доњег дома Конгреса САД), Ненси Пелоси, позвала је на формирање комисије која би истражила догађаје од 6. јануара. У коју сврху?
То нико није крио од самог почетка – да докаже кривицу за „јуриш“ Доналда Трампа и његовог најужег окружења. Односно да се приведе крају оно што није успело у оквиру другог импичмента 45. председника.
Првобитно се рачунало да ће то тело добити ванредна овлашћења ида ће у њему бити представници обе конгресна дома и обе странке. Узор је била комисија која је истраживала догађаје од 11. септембра 2001. године.
Предлог закона о тој комисији, који је била предложила Демократска партија, брзо усвојио Представнички дом, али није добио потребан број гласова у Сенату.
Зато је Пелоси убрзо потписала декрет о оснивању комисије Представничког дома. Према правилима, требало је да се у њој нађу и демократе и републиканце – сразмерно броју посланика.
Листу републиканаца поднео је њихов лидер Кевин Макарти, али је Пелоси лично избрисала конгресмене Џима Бенкса и Џима Џордана, наводећи да су они „Трампови пријатељи“.
Макарти је одговорио тако што је прогласио републикански бојкот „претенциозне и политички мотивисане истраге“.
Али, у табору Трампових једнопартијаца нашли су се и отпадници.
Дугогодишњи Трампови критичари и мрзитељи – Лиз Чејни и Адам Кинцингер – ушли су у комисију својом вољом, а да их руководство републиканаца у Конгресу није именовало.
Та комисија наставља са радом све до данас. Њен први, прелиминарни извештај очекује се у јуну 2022.
Конгресмени су значајан део времена у 2021. године потрошили на саслушање припадника полиције и других служби Конгреса САД.
Њихови утисци и осећања – „страх за живот”, „стрес” и „шок” – пажљиво су забележени.
Уследило је утврђивање редоследа догађаја и „временске линије“. Истина, пажња је углавном била посвећена ономе што би могло повезати „јуриш“ са Трампом.
Истовремено, и даље је нејасно зашто су полицајци 6. јануара уклонили барикаду на североисточној страни Капитола – у два минута до два после подне – дозволивши стотинама демонстраната да уђу у унутрашњост Конгреса САД и приђу прозорима и вратима зграде.
Овај тренутак снимљен је из различитих углова камерама ТВ канала и мобилних уређаја.
А то дизање рампе се догодило осам минута након што је командант обезбеђења Капитола званично саопштио да је дошло до бунта!
Такође је нејасно како су демонстранти ушли у Конгрес.
Штампа је објавила да су избијена два прозора кроз која су најрадикалнији трамписти ушли у зграду, пробили се до врата и отворили их. Међутим, многи видео-снимци, који су још увек у општедоступни, дају мало другачију слику.
На пример, на неки несхватљив начин су се отворила масивна дрвена врата иза којих демонстранте нису сусрели нимало тријумфални изгредници, који су ушли кроз оне прозоре, већ – полицајци.
Још једна мистерија је присуство у гомили која опседа Капитол људи добро опремљених за сукобљавање са полицијом. А на бројним снимцима марша Трампових присталица кроз Вашингтон нису забележени никакви ратоборни насилници.
Чак су и чланови Proud Boys, који су у Сједињеним Државамапроглашени за екстремистичку групу, допутовали у Вашингтонбез икаквих „приручних средстава“.
Упркос свему, та комисија се све више поткопава под бившег председника који ће, могуће је, бити председнички кандидат и на изборима 2024. године.
Све што је до сада успела да му инкриминише јесте „ћутање 187 минута” (према другим изворима – 120 или 160 минута), док су трајали догађаји одвијали на Капитолу.
Трамп је на крају апеловао на своје присталице да прекину немире и напусте Вашингтон, али демократски конгресмени тврде да је учинио прекасно и да је намерно одуговлачио.
То као да потврђује текстуална преписка (путем месинџера) између Трамповог шефа кабинета Марка Медоуса и звезда конзервативног ТВ-канала Fox News Шона Хенетија и Лоре Инграм. Њих двоје су тражили да Медоус „примора председника“ да заустави демонстранте, „изда саопштење и нешто уради“. Медоус им је одговорио да се слаже са њима и да „ради на том питању“.
Медији су до ове преписке дошли захваљујући „цурењу“ из конгресне комисије.
На видело изашао још један мистериозни детаљ. Чланови председникове породице, посебно Дон Трамп млађи, упутили су исте позиве Медоусу. А то је већ потпуно чудно. Хајде, Хеннети и Инграм! Али, син!
Шта га је спречавало да директно позове оца и породично каже: „Тата, хајде да прекинемо са овим“?
Или се не зна нешто о односима унутар веома наизглед сложне породице Трамп, или нешто није у реду са објављеном преписком.
Занимљиво је такође да је Медоуз, који је раније редовно сарађивао са комисијом, одмах након што је преписка изашла у јавност, рекао да више не намерава да то чини, пошто су законодавци, по његовим речима, „коначно прешли границу“.
Одговор је био готово моменталан: бивши шеф администрације оптужен је за непоштовање Конгреса САД.
Таква оптужба може да се претвори у реалну затворску казну јер је то потпуни аналог непоштовању суда. Али, ако у последњем случају релевантни судија одмах донесе одлуку, онда Конгрес, који нема овлашћења за спровођење закона, може само да се жали Министарству правде са захтевом да предузме мере.
То је већ било 2021.
Комисија је, желећи да се приближи Трампу, позвала неколико његових помоћника и саветника да сведоче, као и јавне личности повезане са америчким конзервативним покретом. Позив су добили бивши главни стратег Беле куће Стивен Бенон, његов колега по фаху Стивен Милер, генерал Мајкл Флин који је био торпедован „руским случајем“, Трампов саветник Роџер Стоун, бивши спикерБеле куће Тејлор Будович, конзервативни радио-водитељ Алекс Џонс и многи други.
Бенон је, позивајући се на привилегију извршне власти, одбио да се повинује позиву Конгреса, па је био оптужен за непоштовање суда.
Он се добровољно предао властима и након првог судског саслушања пуштен је на условну слободу. Није јасно како ће се његов случај даље развијати, али би већ поменути Медоуз могао да буде изведен пред суд.
Још једна особа је позвана на саслушање, службеник Трамповог Министарства правде, Џефри Кларк који је искористио је Пети амандман и одбио да сведочи.
Роџер Стоун намерава да уради исто. Али, шта ако комисија нагло повећа улоге и позове самог Трампа на саслушање?
Демократе, које би могле изгубити већину у оба дома Конгреса на изборима у новембру 2022, немају другог избора. Њима је потребно да докажу да су Трамп и његове присталице криминалци. Штавише, да је и сам трампизам злочин.
Само, покушај оптуживања, а још више – хапшења Трампа, готово сигурно ће довести до масовних демонстрација широм земље, у поређењу са којима ће догађаји од 6. јануара изгледати као дечја игра.
Није ствар само у томе што би симбол борбе против либералне елите био послат у затвор.
Американци не толеришу двоструке аршине када је у питању унутрашња политика. А леви либерали су током 2018-те – када је одлучивано о избору конзервативца Брета Кавана за судију Врховног суда САД – не само прекидали заседања Сената, него чак и нападали на сенаторе-републиканце, али стотине тада приведених нису биле оптужене низашта озбиљно.
Низашта нису били гоњени ни припадници Антифе и припадници BLM који су током 2020-те доводили до ужаса многе у Америци. А то није заброавио нико од 74 милиона оних који су гласали за Трампа.
Све у свему, либерална елита САД је сада у цајтнотима у унутрашњој и спољној политици на којима јој нико не завиди.
Ако ублажи прогон трампизма, опасност реванша за 2020-ту постајаће са сваким даном све реалнија. А ако настави притисак на трамписте и буде покушавала да самог Трампа сместе у затвор – раскол и хаос у САД само ће се повећавати.
Да све буде још горе, у главама припадника „друге половине Америке“ – реванш по сваку цену постаће питање живота и смрти.
Не треба потцењивати америчку елиту. Она је не једном излазила на крај са озбиљним изазовима. Али, не треба губити из вида ни да се прошли грађански рат у САД претворио у глобални конфликт. Бар по мерилима средине 19. века.
А чиме би претио у 21-ом веку?
То питање, авај, остаје отворено…
Факти
