За задружну својину мало девет министара

Ваљево– Звучи чудно, али већ отписана друштвена својина, тековина социјалистичке економије, још има своје упориште: зaцементирала се у земљорадничким задругама. Држава је приликом разних трансформација задружну имовину књижила као државну или друштвену, одбијајући касније да је врати правим титуларима, па су на овај начин задруге остале без свог основног атрибута – својине.

Борба да се укинута задружна својина поново врати траје више од две деценије, а међу гласнијим и упорнијим су пољопривредници из Колубарског и Мачванског округа. На недавној седници Скупштине задругара у Ваљеву пољопривредници су поручили да им је неразумевања и охолог понашања превише, и да ће ако се нешто не промени проблем дићи на међународни ниво.

Више не могу, како се чуло, да слушају празна обећања и лицемерне приче како ће ускоро све доћи на своје место, док на другој страни пољопривредници постају беземљаши и социјални случајеви, а села убрзано нестају.

Маленко Мајсторовић, председник Регионалног задружног савеза Колубарског и Мачванског округа, подсетио је да због нерешеног питања својине од преко 70 регистрованих задруга ради свега 15.

–Без новог закона о задругама, питање имовине остаће до даљег без решења.Колико то иде споро најбоље сведочи податак да је у расправу укључен чак девети министар пољопривреде, али резултата нема.Због чега је то тако најкраћи одговор гласи да држава неће да прихвати чињеницу да је задружна својина избрисана декретом из система имовине и потом 1994. године уписана као корисништво друштвене својине.Сличним декретом како је укинута треба је и вратити, али Министарство налази соломонско решење и тражи да то доказивање обављају саме задруге које немају адекватну документацију нити средстава за плаћање скупих уписних такса.Једна од основних кочница у том послу разграничења имовине је и служба Катастра као републички орган код којег се воде сви подаци о пореклу, премерима и другим променама када су у питању парцеле. Уместо да од њих држава тражи да по службеној дужности ураде овај посао, она захтева од нас аматера да се бавимо доказивањем и премером. То врзино коло се играпуних 25 година, не само на штету задругара и пољопривреде, већ свих грађана Србије– каже Мајсторовић.

Он наглашава да задруге без својине немају никакве предуслове за улагања, развој и побољшање стандарда људи који живе од производње хране.Тренутно у ова два округа са преко 400.000 становникане постоји ниједна комплетна земљорадничка задруга са имовином и осталом логистиком за нормално функционисање.

Миливој Бајић, председник Скупштине задругара Колубарског и Мачванског округа и члан Управног одбора Задружног савеза Србије, вели да не постоји ни трунка воље да се спаси задружна својина.Подсећа да је прва задруга код нас основана 1894. године, а годину дана касније мала Србија је у предграђу Лондона учествовала у стварању Међународног задружног савеза, и до данас је остала члан европске и светске задружне асоцијације.

Будо Нововић

—————————————–

Закон рађен у десет верзија

–Нацрт новог закона о задругама до сада је рађен у десет верзија, али ни једном још није угледао скупштинску процедуру.Увек се испречи проблем имовине и морам отворено рећи– лоповске приватизације и лобирања од стране нових српских латифундиста.Ми смо на последњој седници Скупштине задружног савеза Србије донели закључке који су у форми захтева упућени на адресе надлежних државних органа. Тражимо да се коначно донесе закон о задругама који ће решити проблем задругарства, захтевамо да се без одлагања дозволи укњижба задружне имовине, што је на нивоу државе између 50.000 и 60.000 хектара обрадивог земљишта и воћњака. Те површине се из године у годину смањују и тренутно су сведене на пет одсто од стварног стања – каже Миливој Бајић, председник Скупштине задругара Колубарског и Мачванског округа.