Следећи месец просечној породици доноси додатне неизбежне трошкове. Уз храну и нагомилане рачуне, рате банкарима, четворочланом домаћинству биће неопходно више од три плате да дочека октобар
ШКОЛА, факултет, зимница, огрев… И, наравно, заостале рате. Чекови којима се плаћало летовање стижу на наплату. Тако отприлике изгледа пресек септембарских финансијких обавеза већине породица у Србији. Док је претходних месеци просечном кућном буџету недостајало макар још пола плате па да се преживи, наредног месеца ваљало би да се просечна зарада макар дуплира.
Септембар ће у најскромнијем случају домаћинству наметнути још близу 40.000 динара додатних трошкова. Уколико баш ове јесени бруцош креће на факултет, кућном буџету ће недостајати још толико новца. Када се све стави на папир, уобичајни трошкови за храну, комуналије, превоз, заостале рате од летовања и додатне септембарске обавезе, дође се до близу – 110.000 динара.
ШКОЛА
ОСНОВЦИМА је нешто лакше него средњошколцима. Прецизније – њиховим родитељим. Комплети уџбеника за свих осам разреда у Београду се добијају. У остатку Србије о цени књига не размишљају ђаци прва четири разреда. Родитеље нешто старије деце комплет књига кошта од 8.500 до 13.000 динара.
Сличан распон цена је и за основне комплете за средњошколце. Оквирна цена је око 8.000 динара, а расте у зависности од захтева професора за додатном литературом. Цена појединачног уџбеника се креће од 500 до 800 динара.
Али, ни код оних који добијају бесплатно уџбенике, као и код старије браће и сестара, трошак се не завршава на уџбеницима. И једни и други морају да купе и радне листове, прибор, а у неким стручним школама и обавезну униформу.
– За радне свеске и остали школски прибор, у зависности од узраста, морају да издвоје од 5.000 до 7.000 динара – кажу у књижарама. – Тај трошак за ученика четвртог разреда основне школе је од 4.500 до 5.000 динара. За сваки следећи разред већи је број предмета, па и збир на крају.
У удружењима потрошача сматрају да би цене могле бити знатно мање да има конкуренције.
– У Србији у свакој улици имате коцкарницу, кладионицу и банку – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. – Књижаре су нестале. Имате неколико увозника који одређују цене и уцењују потрошаче. Зато наши људи радије иду у околне земље, они којима то није предалеко. Деци купују прибор у Румунији и Бугарској.
ГРЕЈАЊЕ
ТРЕЋИНУ грађана Србије греју топлане. И већина то плаћа током читаве године. Последњих месеци из топлана стижу најаве да би грејање морало да поскупи, али да ли ће – зависи од локалних самоуправа.
Додатни трошкови, међутим, извесно расту онима који се сами греју. Тренутна рачуница показује да су у најповољнијој ситуацији домаћинства која користе ТА пећи и тако ће остати уколико се остваре најаве да поскупљења струје неће бити наредних неколико месеци. Ако се пећ укључује само ноћу, месечни трошак за грејање је 6.800 динара. Ако пећ ради и дању, рачун иде и до 10.000 динара. А за целу грејну сезону, каже искуство дугогодишњих корисника, оде од 400 до 600 евра.
– Ове године цене нисмо мењали, ако се гледа у еврима – кажу у једном приватном стоваришту. – Динар је, међутим, значајно пао, па је тона свима скупља. Најскупљи је увозни руски угаљ. Тона кошта 170 евра, али тај најбоље греје.
Грејање на гас домаћинства, по садашњим ценама, за стан од 60 квадрата, кошта у просеку 9.500 динара месечно. Око 8.500 динара биће потребно за грејање на угаљ, слично као и за грејање на дрва. Читава грејна сезона на дрва кошта око 600 евра, а на угаљ од 420 до 500 евра.
ЗИМНИЦА
ПУНЕ тегле у шпајзу више нису незаобилазне баш у сваком домаћинству, али ко највише цени домаћу зимницу ове године ће скупо да га кошта. Незапамћена суша је проредила и повртњаке, па цене на пијацама никако не „падају“. Док се прошле године у септембру килограм парадајза куповао и за 15 динара, сада је на највећем снижењу чак 80 динара.
– Тешко да ће парадајз и у септембру бити значајно јефтинији – каже Петар С., пољопривредник из околине Београда. – Трошкови су нам много велики, а род није као претходних година. Прошлог лета смо га скоро бацали, јер га је било доста. Откупљивали су га на велико и за свега три динара по килограму. Е, сада је друга прича.
Ко је намерио да скува 15 литара парадајза мора да купи најмање 30 килограма овог поврћа. По тренутним најповољнијим ценовницима – то је око 2.400 динара. За ајвар ваља спремити најмање 30 килограма паприке за десет тегли. То је тренутно 2.100 динара. Туршија ће однети још најмање 1.500 динара, а крајем септембра треба ставити и купус. Без 10.000 динара нема скромне зимнице за четворочлану породицу.
– Зимница ће ове године бити изузетно велики издатак за породице – каже Горан Паповић. – Нема довољно конкуренције. На пијацама и по десет тезги држи један човек. Све су то накупци и препродавци. Мали пољопривредни произвођач нема новца да плати годишњи закуп тезге. Они своју робу углавном нуде ван тезги, а ту су на мети комуналне полиције.
ПАПРЕНА ДИПЛОМА
ВЕЋИНА факултета ове године није мењала цене школарине, па је распон и даље између 70.000 и 240.000 динара за годину. И ако се плаћа на рате, нема месеца без 7.000 динара. На то треба додати и трошак за уџбенике. Родитељи бруцоша који студирају далеко од дома морају да рачунају и на кирију. У Београду у просеку то значи још 150 евра месечног издатка.
НЕЋЕ РАСТИ
ДОК септембар прети трошковима, просечни грађанин Србије може да рачуна само на своју плату. Она наредних месеци неће расти. Статистика каже да се креће око 42.000 динара. Наша рачуница, уз све њене мањкавости, поручује да би у септембру ваљало да се дуплира. Једино тако би покрила основне обавезе.
ПАТИКЕ И ФАРМЕРКЕ
ПОЧЕТАК школе за родитеље значи и трошак за гардеробу. Време је за нове ципеле, патике, фармерке, мајице, кошуље… Најскромнија рачуница показује да је за двоје деце потребно барем 20.000 динара. То је минимум, а горња граница се не може утврдити.
Новости
