Хапшење 40 косметских Албанаца под оптужбом да су повезани са Исламском државом Ирака и Сирије, то јест са калифатом који је она створила у ове две земље отвара многа важна питања. Прво је откуда присуство тако радикалног ислама међу Албанцима, за које скоро сви наши извори одувек говоре да су одбацили религију у име националног јединства. Очигледно је да је тај став наше науке и публицистике био погрешан и да га треба одбацити, не само због нетачности већ и због огромне штете коју је начинио Србији и Црној Гори, то јест Србима. Да та заблуда није владала нашом науком, публицистиком и јавним мњењем, резултати српско-албанских односа били би друкчији. Јер, да се то знало, питање је да ли би онда ико нормалан рачунао да муслимански Албанци могу да се укључе у политички живот Србије и Црне Горе на принципима грађанства, што је политичка идеја водиља ових држава од доношења првих устава. Тако да би и став влада двеју српских држава према албанском питању био вероватно сасвим друкчији.
Нажалост, још од Вука Караџића, то је био став наше науке. Он нас још тада кори како не умемо, као Албанци, да заборавимо на верске разлике и да се ујединимо у име језичког јединства. И то је преовладало. Од тада па до данас нема скоро ниједног рада који има формалнонаучни карактер, а да у њему није понављана та Вукова теза. Кад год се говорило о исламу, спомињала се Босна. Космет као да је био секуларан. И тачно је то, имамо исламске радикале у Босни, имали смо Алију Изетбеговића и имали смо притиске америчке амбасаде да се хапсе џихадлије у Босни и на КиM. Али да ли је икада у Босни у једном дану ухапшено 40 исламских радикала, као на КиМ? Први Балканац који је као возач самоубица ликвидирао неколико десетина ирачких војника муслимана такође је Албанац са КиМ. Када се неки Босанац прославио у Сирији као Лавдрим Мухаџери који одсеца главу заробљенику? Мора се схватити да је база радикалног ислама на Балкану највећа међу Албанцима и да је проценат радикалних муслимана у укупном становништву Босне мањи него међу Албанцима.
Нажалост, скоро сви наши научници погрешно говоре, а политичари их следе. Један од ретких изузетака било је предавање Ивице Дачића пре неколико година у Центру високих војних школа, али то се изгубило у политичкој акцији, а у науци није имало скоро никаквог одјека.
Морамо разумети да је будућност Космета радикални ислам и да је у таквим условима опстанак самих Албанаца тешко замислив. Дакле, ништа од велике Албаније јер је радикални ислам смртни непријатељ сваког национализма. Видели смо на телевизији како Албанци у Ираку цепају косовске пасоше. Како је идеја секуларног албанског национализма изразито јака, то међу Албанцима може да дође и до грађанског рата, из кога би исламски радикали изашли као победници ако се нешто драстично не промени међу самим Албанцима, али и у приступу међународне заједнице.
У свему томе потребно је поставити питање нашим научним истраживачима како су могли тако да погреше. Ако је Вук занет националним романтизмом погрешио, зашто су грешили они? То треба урадити на начин на који је Ангела Меркел пре неки дан на скупу добитника Нобелове награде за економију питала нобеловце како су могли да погреше тако катастрофално, да ниједан од њих није предвидео све што се у економији десило. И онда се упитала чему нам заправо служи економска наука и колико нам је она од користи. „Јесу ли мањкаве теорије на које се прогнозе ослањају или само слушамо погрешене људе?”
Наш најугледнији исламолог др Дарко Танасковић још пре 24 године је упозоравао на ислам и развој догађаја на КиМ. У ауторском тексту он наводи: „Дају ли нам чињенице, ако их свестрано и објективно одмеримо, право да југословенство наших муслимана прогласимо за неку весту кетмана, из којег они сада, проценивши да је куцнуо час, излазе отворено и ступају у борбу на Алаховом путу и то опет на Косову? Потписник ових редова убеђен је да не и такво је своје убеђење сваком погодном приликом истицао.”
Уредник часописа „Политикологија религије”
