Очигледно је да се на светској политичкој, економској и војној сцени нешто крупно и коренито догађа и да ништа није исто као што је било пре само 10 година, не постоји више само једна велика светска сила, у свеколике гиганте су израсле Русија, Кина и Индија, а појавили су се и нови играчи са нуклеарним арсеналом.
Многи аналитичари Запада у својим анализама полазе од ставова из времена великих ратова и хладноратовске политике, чврсто стојећи на позицијама политика својих држава и себичним интересима истих које у свему полазе од жеље за престижом, доминацијом, експлоатацијом других не обазирући се ни на каква морална и правна ограничења, где им је основна покретачка снага конкуренција по сваку цену, не бирајући средства да се дође до циља, новог светског поретка који би био нека комбинација свих досадашњих система са радикално смањеном укупном светском популацијом и посебном владајућом елитом за коју би сви остали радили као робови и најамници, са великим „демократским слободама“ да могу о свему да причају шта хоће, али без икакве шансе да имају економску, финансијску, социјалну, власничку и управљачку равноправност.
Свеколики природни ресурси на планети би били у власништву те „елите“, „изабраних“, „изузетних“, самопроглашених господара света без прстенова али са свим могућим средствима за масовна уништавања и сатирања оних који би се дрзнули да им угрозе интересе и позиције.
Ти аналитичари, као и њихове државе, у свима који им нису непосредни савезници, или реализатори њихових интереса, виде непријатеље. Ни у чему се не разликују ни недавни ставови Марк Галеотија, британског аналитичара из Европског савета за вањске послове (European Council on Foreign Relation/Ecfr.eu), он их сублимује, који је дао интервју за Радио Слободна Европа, са тежиштем на процени деловања Русије на Балкану и израженом страху да би Србија могла бити „тојански коњ“ исте у ЕУ. Галеоти, као и сви други, не уме да сакрије своју неслободу у анализама, те полазећи од лоших намера својих власти све то приписује онима који су за исту непријатељи. Шта га разоткрива?
Приписује Русима да на Балкану спроводе политику „завади па владај“, а јако добро зна да је на тој карти Запад разбио у крви СФРЈ, посебно плаћеницима „тројанцима“ у СЛО, ХРВ и БИХ, такође и Србију, организујући јој контрареволуционарни и јаничарски пуч 5. октобра који је Србију увео у агресивно осиромашивање и задуживање, распродају свега што вреди, од чега нису побегле ни остале државице створене на рушевинама ЈУ. И сада имају „тројанце“ који опструишу да се Хуманитарном центру у Нишу да бар приближно исти статус као убицама малих Милица који могу да шетају Србијом без икакввих задршки, раде шта хоће и ни за шта не одговарају. Неозбиљно тврди да „највероватније иза тровања Скипаља стоји Русија“, а зна да није тачно, да је унутар његове државе раскринкана превара у режији Терезе Меј и Џонсона, као и још опаснија превара у Сирији. Галеоти гледајући кроз наочаре непријатељства до Русије у сваком њеном потезу, у кадровима које поставља, види потврду ставова његове владе да Русија има неке „задње“ и „експанзионистичке“ циљеве до Балкана.
Да ли је толико тешко схватити да је његова држава у склопу НАТО учинила за кратко време троструки геноцид на овим просторима, и у сва три захватила Србе? Прво разбијањем ЈУ, затим геноцидном санкцијама на бази преваре и лажи, па опет још геноциднијим бомбардовањем и рушењем Србије, засипајући је свим могућим отровима, опет на бази лажи и превара, раскринканих на Западу, где као највеће крвнике видимо Клинтона и његову администрацију, Шарпинга, Вокера, Ахтисарија и њихове саиграче у пакленом плану разбијања Србије, у чијем срцу, на најбогатијем делу територије, стварају квази државну творевину мафијашкотерористички организовану, коју сада пљачкају без задршке. Галеоти оптужује Русију да крши правила, а чак и неупућени знају, да за његову државу и Запад не постоје никаква правила ни међународни поредак заснован на владавини права и закона, већ да је политика истог сведена на јединствени циљ, окупирати и експлоатисати сваког ко има вредне природне ресурсе. Жртве на том путу су само „колатералне штете“ у „хуманитарним акцијама“ у којима се силом оружја и бомбама „усађује“ „демократија“ у нападнутим а затим и окупираним државама.
За њих је демократија стелт варијанте коју виде да се крши на 10.000км од њих, обично тамо где су природна богатства енормна. Где на свету још увек има расистичких излива страсти? Галеоти говори о „фарсичном“ покушају пуча у ЦГ од стране Русије, што је смешно, да је Русија то хтела она би и завршила посао а не би слала бабе са иглама за плетење да „сруше“ Мила Ђукановића и тиме га спрече да буде постане европски рекордер у држању власти и народа у рукама, да управо недавно буде изабран, “мимо очекивања“, за новог-старог Председника ове јуначке државе која гаси српство у себи и међу првима признањем мафијашке државе у срцу Србије забада нож брату у леђа и стомак, чиме добија аплаузе на отвореној сцени од Запада и улогу „тројанца“ у рушењу Православља на Балкану. Галеоти није у стању да се уздигне нити изнад активности Турске на Балкану и у свему што ради са Русијом види неко непријатељство и мрачне циљеве.
Његов интервју је само у служби дневне политике и унутрашњих потреба Запада и његове државе која је изузетно фрустрирана свиме што је проузроковала глупим, нерезонским и погубним Брегзитом, па би сада да као рањена звер или повуче и остале у јаму и пропаст или да створи алиби позиције и резервне положаје са којих ће моћи да под својом контролом држи ситуацију у Европи и спречи Макрона и Француску да јој преузму улогу најоданијег САД савезника и највећег послушника и мешетара у међународним односима. Очигледно је да се на светској политичкој, економској и војној сцени нешто крупно и коренито догађа и да ништа није исто као што је било пре само 10 година, не постоји више само једна велика светска сила, у свеколике гиганте су израсле Русија, Кина и Индија, а појавили су се и нови играчи са нуклеарним арсеналом. Шта Запад, Галеоти и сви аналитичаки и агитпроповци истог морају да схвате?
Да је њихова политика са Волстритом доживела дефинитивни крах, да се врши мимо њихове воље нова прерасподела свеколиких светских моћи и утицаја и да улога Жандара и светских Полицајаца нестаје, иде у историју, те да се политика, економија и војна сила засноване на конкуренцији и престижима, доминацијама и неоколонизацијама мора, у циљу сопственог мира и прогреса, као и прогреса читавог човечанства, да замени политиком сарадње и суживота. У свакој држави, народу, у свакој нацији, вери и раси морају да се пре свега виде вредности, њихово културно богатство, традиције и обичаји, те да се проналазе и граде путеви и мостови сарадње и заједничке изградње света који има места и довољно богатстава да за и 5 пута више становништва буде Рај на Земљи, а не само за изабране који мисле да је живот у томе да се гомилају богатства која показују да се неко разликује од других, као да ће све то однети са собом било где да оду када испуне своје мисије на Земљи и у животу на њој.
Александар Михаиловић, пуковник у пензији
ВасељенскаТВ
