Џаба председник српске владе тренира строгоћу када резултати – ефикасно и смислено деловање министарских ресора – изостају. Један од упечатљивијих примера је податак да Београд није следио одлуку Брисела да ублажи санкције према Ирану, које је и увео следећи спољну политику Европске уније да се казни Техеран због рада на нуклеарном програму.

Министар спољних послова Ивица Дачић каже да су на снази санкције против Сирије, Белорусије и Ирана, али није умео да одговори зашто званични Београд као земља кандидат није следио Брисел и када је почетком године делимично укинула рестриктивне мере према Техерану.

Празнична успаваност, спора бирократија, шта год да је у питању, тек професор на Факултету политичких наука и бивши амбасадор у Француској Предраг Симић не крије запрепашћење.

– То би морала да буде ствар рутине. Запослени би морали једном недељно да реферишу министру шта се дешава на тему односа Србије и земаља које су задужени да прате – каже професор Симић.

“Вести” су јуче покушале да добију комплетан списак земаља којима је Србија увела из било којих разлога санкције, али до затварања овог издања новина, одговори нису стигли из Министарства спољних послова.
Осим поменутих земаља о којима је говорио министар Дачић, ранијих година је кроз штампу било објављено да се Србија придружила земљама које су сакционисале режиме у Обали Слоноваче, Зимбабвеу и Гвинеји.

Највише јавне полемике, ипак, изазвале су санкције које је Београд јуна 2012. године увео Белорусији. Тадашња одлазећа влада премијера Мирка Цветковића (ДС), иако у техничком мандату, придружила се ЕУ у сакционисању режима Александра Лукашенка. Српска јавност је за то сазнала тек када се властима у Београду на овом потезу захвалио званични Брисел. Повела се полемика колико је морално повући овакав потез према једној од ретких европских држава које нису признале Косово и према којој имамо готово бесцарински трговински режим?

Српске власти за сада, ипак, успевају да се одупру захтевима Брисела и Вашингтона да им се придруже у санкционисању Русије.

Николић угостио Лукашенка

И са доласком нових власти 2012. званични Београд је наставио да води двосмерну политику. На једној страни удовољава захтевима Брисела да као земља кандидат усклађује спољну политику с политиком ЕУ, док на другој чува одраније изграђена пријатељства и економске односе са појединим земљама.
Имајући то у виду, само је делимично збуњујуће то што је поред важећих санкције према Белорусији, председник Србије Томислав Николић јуна прошле године примио у званичну посету председника Белорусије Александра Лукашенка.

Ј. Арсеновић – Вести