ОБЕЛЕЖАВАЊЕ великог јубилеја – два века од подизања Другог српског устанка у Такову коштаће око 100 милиона динара. Како је јуче саопштено из горњомилановачке локалне самоуправе, сва знаменита места, културни објекти и инфраструктура засијаће до 23. априла, али и остати уређена и за предстојеће године.
Према њеним речима, кошење, озелењавање, сађење ниског растиња, уређење зелених површина приближно кошта 1,2 милиона динара.
Јавност, међутим, мало зна о кућама, у којима су државу Србију стварали Обреновићи. Случај је то и са кућом Милоша Обреновића у Шаранима код Горњег Милановца и вајатом на Савинцу, из времена док још није био књаз васцеле Србије, а била је први штаб за припрему Другог српског устанка! Урушене зидине те куће деценијама чаме зарасле у непроходну шикару… Јер, обреновићевско парче наше бурне историје грицка “зуб” небриге државе за те њене неме “сведоке”, насупрот пракси других, пре свега суседних земаља. А, Србија прекосутра прави државну прославу 200. годишњице устанка у Такову, суседном Шаранима.
Остаци куће-штаба су на обронку планине Крвавац. До њих нас расквашеним беспућем води Константин Јовановић (84) из Шарана, познавалац тих одломака историје.
– Ево, овде је била, на локалитету Пландиште – показује старина. – Кад су Шарани били многољудно село, ту се обрађивала земља, чувала стока, а озидани темељи Милошеве куће и њен подрум лепо су се видели. Нама, тада момчадији, стари приповедаху сећање предака на Милошево живљење ту, командовање буном, војевање, победе. Али, замреше и село и сва та историја…
То је формално била кућа Ђорђа Матковића, супруга Марте Вукомановић, тетке по оцу Љубице Обреновић, Милошеве супруге, касније кнегиње рођене у Срезојевцима. Грађена је као брвнара на каменим зидовима.
– Будући кнез Србије, Милош, био је приморан да се са породицом скрива од Турака баш у тој кући, после пропасти Првог српског устанка – објашњава историчар Александар Марушић, кустос Музеја рудничко-таковског краја. – За разлику од Карађорђа, Милош не напушта Србију, а његову породичну кућу у Брусници (колевка Обреновића, данас предграђе Горњег Милановца) тада је окупирао Ашим-бег, са свитом и камилама.
Стрма планиница Крвавац добила је име баш у то време, по црном догађају: страдању српске нејачи, жена, стараца од зле турске руке и српске издаје.
– Милош је тај збег склонио на Збеговиште, предео Крвавца, јер су он и устаници у клисури код Брђана поставили заседу Турцима, који су ишли из Београда ка југу. Али, не лези враже: један Србин презимена Царевић, ту из Велеречи, Турке упозорава да не иду низ клисуру, због заседе, те да је на Збеговишту збег. Турци су клисуру заобишли, сву чељад у збегу поклали. Крвава је, по причама предака, текла речица Дичина испод Крвавца… Онај издајник је од Турака добио оку дуката. Устаници сазнају да их је он издао и ухвате га. Умро је у страшним мукама. По Милошевој наредби, крваве дукате су истопили, ужарено злато му сипали у грло – казују Константин и Срећко (65) Јовановић, а истинитост приче с колена на колено о тој трагедији потврђује кустос Марушић.
Из Шарана, Милош се много касније сели у Горњу Црнућу под Рудником, где је саградио конак који је био престоница Србије, пре Крагујевца и Београда! Конак, за чије одржавање је надлежна држава, увелико је пропао, од прокишњавања… Држава га препокрива, за јубилеј.
ИЗЛОЖБА О МОНАРСИМА И ЊИХОВИМ ЖЕНАМА
“Време Обреновића и њихово право”, назив је занимљиве изложбе у Музеју рудничко-таковског краја, посвећене монарсима из те династије, али и њиховим женама. Реч је о једној од уводних манифестација у значајан јубилеј – 200. годишњицу Другог српског устанка.
– Овом изложбом, сви чланови династије, породице Обреновић, “смештени” су у простор где су рођени, у ком су деловали – објашњавају аутори поставке, историчарка уметности Ана Боловић и историчар Александар Марушић, кустоси тог музеја. – За сваког владара изабрани су они предмети који, у виду симбола, у малом представљају најкарактеристичније црте њихових личности. Дакле, владар као монарх и као човек: његова религиозност, однос према породици, лична интересовања, начин размишљања и опхођења, физичка појавност, свакодневне навике…
У поставци су 172 експоната. Лични предмети, од оружја, накита, одеће, обуће, посуђа… У државничком изложбеном фонду, уз сачуване владарске акте, централно место заузима изворни, знаменити Таковски крст којим је митрополит Мелентије Павловић те 1815. на Цвети благосиљао устанак, а Милоша Обреновића као вођу. Ту реликвију, симбол и весник слободе, сачувао је оближњи женски манастир Враћевшница.
ВЛАДИСЛАВ ТИТЕЛБАХ ОВЕКОВЕЧИО КУЋУ
ЗНАМО, срећом, како је изгледала кућа Милоша Обреновића у Шаранима, штаб устанка! Сачуван је акварел, који је верно приказује. То дело је 1881. насликао Владислав Тителбах (1847-1925), српски сликар чешког порекла, који се у Србију доселио 1876. из Прага. Акварел je био у поседу Добрице Матковића, бана Дунавске бановине од 1933. до 1935. године. Сада је у поставци Музеја рудничко-таковског краја, број Л-259 фонд Поклони. Матковић је 1887. рођен управо у Шаранима, где је 1973. и умро.
Милорад БОШЊАК, Новости
