Парастосом и комеморацијом прошлог викенда је први пут после 77 година код споменика жртвама логора Земун одата почаст и положени су венци за више од 6.500 Срба Kозаре и Поткозарја, који су ту убијени током Другог светског рата.
Молитвени скуп организовало је Удружење Јадовно 1941. из Бањалуке и Удружење Kозарчана у Београду. Душан Басташић, председник Удружења Јадовно 1941, навео је да је у другој фази постојања у логору Земун укупно убијено 10.500 Срба, али да они никада нису пописани. – Током масовних егзекуција сви су сахрањивани у петнаестак масовних гробница да би после рата били ексхумирани и сахрањени у заједничку масовну гробницу.
Логор Земун је био на подручју тадашње НДХ, али под управом Немаца. Након познате офанзиве на Kозари, на десетине хиљада заробљених цивила, махом стараца, жена и деце је спроведено прво у логоре Стара Градишка и Јасеновац, а затим, по наређењу немачке команде сточним вагонима су почев од 10. маја 1942. године транспортовани у логор Земун како би били транспортовани даље ка Немачкој и Норвешкој.
Међутим, у другој фази постојања логора долази и до масовних егзекуција – рекао је Басташић и додао да је током те немачке офанзиве, у којој су учествовале и снаге НДХ, убијено око 35.000 Срба са Kозаре и Поткозарја, а 68.000 људи депортовано у логоре. Миле Зељић, један од потомака жртава логора Земун, открио је да је из његове породице убијено чак 15 чланова.
У логору Земун страдали су његов стриц, деда са мајчине стране и прадеда са очеве стране. – Само из мог родног села у овом логору је убијено око стотинак људи – рекао је Зељић. Миодраг Линта, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, истакао је да би неговање сећања на српске жртве, као и њихово пописивање, морали да буду међу најважнијим државним и националним питањима.
- Скупштина Србије мора да донесе декларацију о осуди геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ, а друга важна ствар је да коначно формирамо меморијални центар српских жртава геноцида у НДХ – рекао је Линта и подсетио да би истина о страдању Срба у 20. веку требало да се предочи и међународној јавности.
Без права на заборав
Доктор Рајко Срдић, председник Удружење Kозарчана из Београда, обећао је да ће следећих година, око 10. маја, ово удружење организовати помен и комеморативни скуп.
- Немамо права на заборав српских жртава и све ћемо учинити да се убудуће оваквим окупљањима на достојан начин сетимо свих невиних жртава – нагласио је Срдић.
Ђ. Баровић – Вести
NIKADA ZABORAVITI I NIKADA OPROSTITI!
Оставимо се Јевреја, њих има довољно и они наплаћују штету њима нанету (не улазим да ли је то “индустрија”). Зашто није међународно признат геноцид над Србима и Русима? Признат је еврејима, циганима (????), педерима/педофилима и умнозаосталим особама, то је званичан податак. Размислите о томе?