Језуитска начела револуцинарне власти

Комунистичка револуција у Србији од 1941-1945. године наставлења је и после другог светског рата. Циљ је био тотална власт и уништење грађанске и средње класе као и богатих сељака. На овим тековинама почива грађанско друштво. Моше Пијаде није желео грађанско друштво већ „тоталну држву“ једне партије, једне политчке идеје и власт тираније. У јеку ИИ светског рата и грађанског рата у поробљеној Југославији и Србији Моше Пијаде, некадашњи новинар и сликар, револуцинар комуниста преводилац Марксовог „Капитала“ у казамату Сремска Митровица, приликом формирања АВНОЈ-а као форме револуционарне власти у Бихаћу у новембра 1942. Каже:

“Потребно је зато створити толико много бескућника, да ови бескућници буду већина у држави. Стога ми морамо да палимо. Припуцаћемо па ћемо се повући. Немци нас неће наћи, али ће из освете да пале села. Онда ће нам сељаци, који тамо остану без крова, сами доћи и ми ћемо имати народ уза се па ћемо на тај начин постати господари ситуације. Они који немају ни куће ни земље ни стоке, брзо ће се и сами прикључити нама, јер ћемо им обећати велику пљачку.Теже ће бити са онима који имају неки посед. Њих ћемо повезати уза се предавањима, позоришним представама и другом пропагандом. Тако ћемо постепено проћи кроз све покрајине. Сељак који поседује кућу, земљу и стоку, радник који прима плату и има хлеба, за нас ништа не вреди. Ми од њих морамо начинити бескућнике, пролетере. Само несрећници постају комунисти, зато ми морамо несрећу створити, масе у очајање бацити, ми смо смртни непријатељи сваког благостања, реда и мира.”

Документ се налази у Архиву војноисторијског института у Београду у фајлу Штаба врховне команде (ЈВУО) – Четничка архива, под ознаком К-12, 30/12. Ако је ово тачно онда се читава ствар везана за дух комунистичке власти ставља на велико историјско искушење и проверу.

Србија у “канџама” олигархија и манипулација

Ако пажљиво сагледамо ове речи Моше Пијаде после више од 70 година могу да нас нешто науче и објасне неке заостале реслове и вредности комунистиче власти у Србији. Власти у Србији од 1990. године колико год су биле вишестранчке задржале су форму ауторитарности, манипулације и ароганиције као и велике пљачке уз коришћење демагогије. Власти од 1990. до данас, са малим изузетцима, раде на стварању великог броја бескућника, незапослених и осиромашнех људи који су изгубили и наду у живот. Такав ојађен слој људи користе популистичке партије да добију гласове и освоје власт.

Међутим судбина људи који остају без ичега није у рукама више револуцинарне власти већ неолибералне, али се задржава тоталитет политике и контролисање осиромашених. Србија тежи стварању средњег слоја као део стабилног друштва. Зато није чудо зашто је Моше Пијаде говорио да само “несрећници постају комунисти” и да се несрећа ствара и умножава да би се лакше владало и манипулисао бирачким телом у освајању власти. Чињеница да у Србији нису отворени политички и полицијски досијеи, да није извршена лустрација, нити је темељно започета реституција указује на дух Моше Пијаде који влада и данас у Србији.

Радикланим идејама обично се прикључују људи без егзистенције, личне будућности и који немају шта да изгубе, већ у бурним променама могу нешто и да добију, од некога да отму, или да методом силе и страха владају. Данас у Србији је велика битка политчких партија за осиромашене грађане уз велика обећања. Истовремено се дешава да они који дођу на власт преко корупције својих тајкуна и начина приватизације брзо осиромаше, опљачкају хиљаде људи који су гласали за њих и направе од њих бескућнике. Онда они гласају за популистичке и често лидерске и ауторитарне партије и наставља се “дух “Моше Пијаде у Србији.

Технике владавине силом, страхом и сиромаштвом

Ако пажљиво сагледамо начин владања у Србији од 1990 године са увођењеме вишетранчког система може се видети да се владало или се влада позивом и манипулацијом на патриотизам, народно јединство, социјалну правду, националне интересе. Највећи део бирачко тела таквих партиија у Србији су осиромшени слојеви.Током деведсетих година у Србији је владао СПС са СРС и ЈУЛ-ом. На начелима националних циљева, патриотизма и социјалне правде, а Србија је доживела невиђено осиромашење од којег се не може опоравити ни наредних 20-30 година, многе ствари се прикривају санкцијама и ратовима, власти су увеле “унутрашње санкције” и невиђену пљачку народа.

Након превратничке “револуције” ДОС-а петог октобра 2000. године нису дошли бољи него морално гори од претходних јер су били “слуге” страних интереса у Србији и увели су кроз убрзану приватизацију пуну пауперизацију Србије уз отимање и нестанак око 50 милијарди долара, донација и стране помоћи. Када се пажљво сагледа систем владавине Србију су темељно рунинирали и осиромашиле власти под окриљем СПС-а и ДС-а и разних коалиционих комбинација. Данас у Србији влада СНС као веинска партија уз подршку СПС коалиције. Циљ је пут Србије у ЕУ и смањење сиромаштва. Евиденто је да је власт значајно отуђена од грађана, што се најбоље види и по чињеници да се највише тражи, притиска и законима и државном силом санкционише “мали човек” преко силних репресивних мера за наплату према држави.

Истовремено се моћне компаније не дирају, нити дужници међу неартикулисаним богаташима као и у и јавним предузећима. Комунисти Моше Пијаде тежили су сиромашним и бескућницима као својој снази, док данас владају закони неолибералног капитализма и додатне осиромашености великих слојева грађана. Резултат је исти, а то је владавина силом и сиромаштвом у Србији. Србија има своју забрањену, затамњену и зсборављену историју. На таласу те историје и данас се влада и ствара нова армија сиромашних и бескућника, али уз примену европских и неолибералиних закона.

Томислав Кресовић

Видовдан.орг