Праћење неких честица је занемарљиво мало, иако су њихове количине и последице по здравље драстичне. Какав ваздух дишемо? Не знамо довољно, био би закључак извештаја Института за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут”, али на основу података које су прикупили и анализирали, није добар.
ПМ 2.5 честице су респирабилне честице које након инхалације продиру до најфинијих дубоких структура респираторног тракта (алвеола). Овај параметар праћен је у оквиру локалне мреже мерних станица у девет градова, што је, у односу на јавноздравствени значај штетности честица малих димензија, занемарљиво мало, указују у извештају. Средња годишња вредност је само у Кикинди и Шапцу била испод горње вредности. Највише средње годишње вредности биле су у Великим Црљенима (38,60 µг/м3 ) и Нишу (47,00 µг/м3). Од 26 насеља са мониторингом концентрација ПМ 10 честица, у 11 су средње годишње вредности биле изнад границе.
Анализом промена нивоа аерозагађења сумпор-диоксидом у односу на претходну годину, запажа се да је дошло до пораста концентрација у Бору, Великим Црљенима (општина Лазаревац), Краљеву, Лазаревцу и Обреновцу, док је у Београду, Врању, Зајечару, Звечану, Јагодини, Косовској Митровици, Крушевцу, Смедереву, Сремској Митровици, Трстенику и Ћуприји загађење овим полутантом мање. У највећем броју градова концентрације у 2019. години су уједначене са онима у 2018, преноси Блиц.
Тренд пораста загађења сумпор-диоксидом
Тренд пораста загађења сумпор-диоксидом запажен је у Елемиру, Зрењанину и Шапцу. Све до 2018. године, линија десетогодишњег тренда загађења имала је опадајуће тенденције, док су вредности измерене у току 2019. године допринеле томе да линија тренда поприма лагано растући тренд. Растући линеарни тренд загађења амбијенталног ваздуха сумпор-диоксидом у Зрењанину, Елемиру и Шапцу је по типу високог нагиба, док је тренд загађења у Смедереву с лаганим нагибом раста, након вишегодишњег опадајућег тренда.
Анализом промена нивоа аерозагађења димом у односу на претходну годину, у 11 од 36 градова дошло је до пораста концентрација и то у Ваљеву, Горњем Милановцу, Јагодини, Краљеву, Нишу, Нишкој Бањи, Севојну, Сенти, Смедереву, Чачку и Шапцу, док је у Београду, Елемиру, Зајечару, Звечану, Зрењанину, Ивањици, Косовској Митровици, Панчеву, Сремској Митровици и Трстенику загађење овим полутантом мање. У преосталим градовима концентрације су изједначене с оним из 2018.
Недовољан мониторинг амонијака
Само у Смедереву је средња годишња вредност азот-диоксид била изнад границе. Концентрације амонијака у амбијенталном ваздуху праћене су само у Зрењанину, Панчеву и Шапцу, у складу са очекиваним индустријским изворима емисије овог гаса. С обзиром на чињеницу да се присуство овог полутанта потврђено повезује са његовом улогом фацилитатора у секундарном генерисању финих ПМ 2.5 респирабилних честица, овај обим мониторинга амонијака се може сматрати недовољним. Ни у једном од три града средње годишње концентације амонијака нису прешле горње вредности.
Чак 213 пута већа вредност арсена од дозвољене
Концентрације олова мерене у свих 17 градова кретале су се од минималних 0,003 µг/м3 у Ужицу до максималних 9,70 µг/м3 у Нишу, што је скоро 20 пута већа вредност од дозвољених 0,5 µг/м3 . Садржај арсена (Ас) у ПМ10 честицама очекивано је највећи у Бору, и то је, заправо, једино место у којем средња годишња концентрација прелази граничну вредност и то 24 пута.
У августу 2019. године, на мерном месту „Југопетрол“, у Бору, измерена 213 пута већа вредност арсена од дозвољене, а кадмијума 20 пута.
Спутник
