Забрињавајући подаци о броју мртвих у Србији – ковид гурнуо у страну све друге болести

У периоду од јануара до јула ове године број умрлих у Србији је за 20,5 одсто већи него у исто време прошле, објавио је Републички завод за статистику.

Србија је на петом месту листе земаља са највећим „вишком смртности“, односно такозваним секундарним морталитетом…, објавио је британски магазин Економист, позивајући се на званичне податке за период од априла 2020. године до јула ове године.

Чињеница је да је пандемија лекарима отежала лечење других болести и обесхрабрила људе да иду у болницу. На то указује И кардиохируг професор Миљко Ристић који се лекарским позивом успешно бави више од три деценије. Пандемију је дочекао на Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње. Он упозорава да у Србији људе не коси само пандемија корона вируса, већ друга, која влада много дуже.

Он додаје да је листа чекања на операције срца и крвних судова све дужа и дужа. Лекари немају кад да се посвете редовним пацијентима, све установе дале су део особља за лечење ковид пацијената у новим болницама.

„Имате апсурдну ситуацију, школовани сте за лечење кардиоваскуларних пацијената, а лечите друге пацијенте, а ови који треба да се лече од кардиоваскуларних болести, померају им се из дана у дан термини за лечење, операције, дијагностику. Када се одлажу операције, дијагностика, нормално је и да ће бити већа смртност, болест није лечена на време. Ако се поквари зуб, ако га не поправите за пар дана, после месец дана или мало дужег периода мораћете да га извадите“, упозорава Ристић.

Исто упозорење стиже и из струковног удружења „Уједињени против ковида“. Клиничко – болнички центар Звездара сада је пети пут претворен у ковид болницу. Неуролог др Анђела Гавриловић која ради у познатој градској болници за Спутњик каже да је лекарима јако тешко да испрате тај темпо, али највише страдају пацијенти, они који не болују од короне.

„Гомилају се и то кумулативно, углавном хронични пацијенти, неуролошки, то су мултипласклерозе, паркинсонове болести, то су деменције. Они не могу да дођу на ред две године код лекара, зато што у тим кратким периодима када радимо у нековид режиму просто дође до једне огромне гравитације, зато што неурологија није у приватној пракси, а верујем да је тако и у другим специјалистичким гранама“, каже Гавриловићева.

Она додаје да је стање критично и на оделењу хематологије, присутна је експанзија хематолошких обољења, леукемије, лимфома. Каже да је реч о акутним стањима која захтевају хитан третман.

„Ако не дођу до лекара у року од седам до десет дана они такође завршавају инфаустно. Интересанто је да у последњих годину и по дана пацијенти који болују од деменције и не долазе, то су углавном непокретни или полу-покретни људи, когнитивно сиромашни. Они су се негде изгубили у праћењу, верујем да они више нису међу живима, то је врло осетљива популација“, констатује Гавриловићева.

Ристић додаје да свако, у било које време, има право да се лечи од своје болести, а да људи са проблемима срца и крвних судова, који већ живе у својој пандемији, свакако немају довољно услова у којима би се лечили. Пандемија је успорила и проширење капацитета за лечење кардиоваскуларних болести.

„Сазидано је Дедиње 2, зграда је готова пре четири месеца, она је потпуно спремна да прими пацијенте, али стоји празна. Нема ту више шта да се ради, четири месеца стоји празна, јер није набављен потрошни материјал, нису набављени монитори, респиратори, све оно што једну болницу чини кардиоваскуларном“, истиче са жаљењем професор Ристић.

Докторка Гавриловић сматра да је део решења проблема у укључивању приватне праксе у систем ковид амбуланти и болница.

„Не можемо живети паралелне универзуме, у приватној пракси се ради најнормалније, као да не постоји епидемија, а све болнице у Србији су блокиране. Одлажу се операције, зато што су хирурзи ангажовани за рад у ковиду, а анестезиолози не постоје. Њихов број не може да покрије и респираторне јединице и интензивну негу и рад са пацијентима, плус оперативни програм, хладан и хитан“.

Као други начин решења проблема, Гавриловићева наводи заустављање одлива лекара у иностранство. Сматра да је то недопустиво у оваквој ситуацији, да држава мора хитно да реагује.

„Верујем да одлазак није чак ни ствар плате, колико су услови рада, рецимо, на одељењима која треба да имају 15 специјалиста, раде четири. Други начин решења проблема је да се запосле сви лекари са бироа за запошљавање. И даље је на бироу око две хиљаде лекара и средњег стручног кадра. Али да се не запошљавају на одређено време, за потребе пандемије, већ да на њих увек можемо да рачунамо“, истиче докторка Гавриловић.

Професор Ристић је сигуран да хитно треба променити систем организације, пријема и лечења других пацијената, посебно кардиоваскуларних болесника.

„Не би требало да људи умиру од срца, то су великим делом и млади људи, много млађи него што су раније били, број умрлих ће бити све већи и већи. Податак да дневно од срца умре 144 пацијента је из 2019. године, за сада нема евиденције за поселдње две године, а када стигне биће страшна“.