Чоколада од сто грама, литар јогурта, павлака од 200 милилитара, шпагете од 500 грама и “килограм хлеба” преко ноћи су заменили 20 грама лакша чоколада и павлака, мање паковање шпагета и пола килограма лакши хлеб.

Мање крекера у паковању, издигнутије дно тегле да у њу стане мање садржаја, уже кутије муслија који исто изгледају на рафовима, мање листића у ролнама тоалет папира, више ваздуха у кесицама са грицкалицама, све мања паковања детерџента који може да опере исту количину веша, само су неки од примера којима произвођачи прибегавају у кризним временима.

Компаније су очито кренуле од претпоставке да потрошачи бурније реагују на поскупљење него на, не толико видљиву промену грамаже. Поред тога, наводно су истраживања показала да су нам све малобројније породице и да је све већи број једночланих домаћинстава, па се створила потреба за мањим паковањима која се не уклапају у традиционалне категорије. Ипак, у највећем броју случајева, смањење грамаже се догодило без претходних обавештења или промене препознатљиве амбалаже.

– До пре неколико година било је лако упоредити цене различитих произвођача. Данас је то немогуће. Ипак, да би заштитио потрошаче, законодавац је обавезао произвођаче да на сваком производу јасно истакну декларацију, па саветујемо грађанима да читању декларације како би знали шта купују, поготово зато што и даље има позитивних примера произвођача који нису смањили тежину производа – каже за “Блиц” Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача

ЕУ је 2009. године укинула регулативу о стандардној величини паковања одређених намирница. Али, и обавезала продавце да истакну цену по јединици мере. Нешто слично постоји и код нас, али не постоји акт који прописује обавезну величину слова.

Важно је да цена буде видљива, али не и грамажа. Тако, инспектори могу да казне трговце, ако не истакну цену, али не и ако је она нечитко написана.

У Центру за заштиту потрошача кажу да, иако нема прекршаја, маркетиншки трикови могу да се протумаче као обмана купаца.