Задужени у швајцарцима после Брегзита: Ми смо мртви људи

Београд – Сањали смо свој кров над главом, а где смо сад? Под шатором. Ми смо крпене лутке којима је самоубиство једино решење.

Овако прича један од дужника кредита у швајцарцима, један од оних који су се јуче, 93. дан заредом, окупили испред Владе Србије у нади да ће неко да им се обрати.

Одлука британских гласача да ова земља напусти Европску унију изазвала је нови скок швајцарског франка.

Некима је, само за дан, укупан дуг увећан за 2.000 евра због Брегзита… Испред зграде Владе и даље лепрша на врућем ветру пластична лутка, која је решила да се обеси. Из Владе нико не излази.

„Немоћни, љути, очајни. Ми смо постали нервни болесници. А само смо на легалан начин желели да дођемо до стана“, тихо прича једна од дужника.

Многи од њих, после наглог скока швајцарца почетком прошле године, одједном су морали малтене целу плату да дају за рату. А укупан дуг се увећао… Некима од плате остане хиљаду, некима две или три хиљаде динара месечно.

У Србији има оваквих људи око 22.000. Пошто им је држава дефинитивно окренула леђа, остало им је само да бодре једни друге. Али стреса се нису ослободили.

„Миладин из Сопота узео је кредит да заврши кућу, 15.000 франака, као залог је дао кућу под хипотеку. Сада више не може да враћа рате и може да се деси да му због тога одузму кућу“, набрајају ситуације које су их задесиле, а које су више филмске него што би ико помислио да могу да се десе. Али у овом трагичном комаду, они су заробљени, а завеса никако да се спусти.

„Колико год да отплаћујеш кредит, главница стално расте како швајцарац скочи. Ми смо у кавезу који нема врата. Број ненаплативих или тешко наплативих кредита у швајцарцима прешао је преко 50 одсто.

Банке се нису задуживале у швајцарцима, већ у динарима, а нешто мало су од централе добиле у еврима. Једноставно нас пљачкају на правди Бога, а држава ћути јер вероватно има неку корист“, каже Марко Васић.

Дужници истичу да не желе да им држава плати дугове, већ само да утиче на банке које ће им омогућити да поштено и под повољнијим условима отплате кредит који су узели. Већина дужника старијих од педесет година желела је да деци обезбеди кров над главом. А како ствари стоје, од родитеља ће деци остати само дугови.

„Супруг и ја смо 2007. подигли кредит за реконструкцију тавана у стан, 58.000 франака. Супруг и ја радили смо у нашој породичној фирми, али скок франка учинио је да више нисмо могли да сервисирамо ни рате кредита, ни обавезне трошкове фирме, ни основне трошкове живота.

Данас је фирма угашена, деца на факултету платила су само први уписни рок – за даље нема, а добри ђаци и добра деца. Супруг и ја на бироу за незапослене после 30 година стажа и 51 године живота“, прича Горгина Марковић.

Тренутно у њиховој породици само најмлађе дете је запослено. Супруг се, каже, бори „у сивој зони“.

„Одмор или нова гардероба? То за нас не постоји. Отац, уместо да деци помаже, принуђен је да од детета тражи новац да нам не би искључили струју. Здравље нам је нарушено. Са банком у мислима лежемо, са банком се будимо“, прича Горгина.

Слаба је утеха да има и горих судбина. Један њихов саборац, ни крив ни дужан, на ивици је егзистенције.

„Он и сада ради, не може да дође. Његов отац био је жирант колеги из фирме. Када је колега потпуно пропао, дуг је пао на леђа жиранту. Јадан човек није могао да издржи и убио се, а цео дуг је пао на момка, његовог сина, који никакве везе с тим нема. Туга“, коментаришу окупљени.

Сви задужени узимали су кредите чије су рате износиле око 20 одсто плате. Сада једна рата износи и до 91 одсто плате.

„Живели смо у соби од 14 квадрата, нас четворо, и хтели да коначно станемо на ноге и имамо стан. Подигли смо кредит, а рата је тада била око 26.000 динара, а моја плата 46.000, али уз супругову и моју, могли смо да издржимо.

Рата је у међувремену скочила на 55.000, супруг остао без посла, а ми са 5.000 динара у џепу месечно. И шта сада? Са 54 године сам доживела да ме издржава мајка од 80 година“, прича Лиљана Кажић, која је кредит у швајцарцима узела 2007. године.

Прединфарктно стање, тромбозе, дијабетес, штитна жлезда… Набрајају шта их је све снашло у овој борби. Неки ваде кутије са лековима.

„Ми смо мртви људи“, тихо понављају.

Писмо Вучићу: а радна група?

Дужници су писали и премијеру Вучићу. Кажу да само траже да се поштује Закон о облигационим односима. Као доказ наводе чланове закона који говоре о нарушеној равноправности уговорних страна, о нарушеном начелу савесности и поштења од стране банке, као и члан који говори да је уговарање овакве валутне клаузуле противно прописима. Зато су, сматрају дужници, уговори ништавни.

“Радна група која је формирана за решавање овог проблема и од вас добила налог да у року од 15 дана донесе системско решење, није урадила ништа, иако је од тада прошло готово осам месеци. Банке су понудиле четири неприхватљива модела којима се само накратко одлаже дугогодишња агонија”, стоји у писму Вучићу.

Познати до гуше у дуговима

Небојша Дугалић, Војин Ћетковић, Слобода Мићаловић, Светлана – Цеца Китић, Гоца Тржан, само су неки од оних који су јавно проговорили о дуговима због кредита у швајцарцима.

Шта је урадио Брегзит

Првог дана после референдума на којем је Велика Британија изгласала излазак из ЕУ, дужници су се успаничали: Шта ће бити с нама?

„Изласком Британије из ЕУ швајцарац бележи нови скок. За један дан су увећане рате за око три одсто. Ево, на пример, кредит са ратом од 500 франака. Рата је 23. јуна износила 56.840, а сутрадан 58.048 динара“, наводе у удружењу „Ефектива“.

Марина Милојевић, Блиц

фото:РАС Србија