Београд — Да би се рупа у буџету попунила, Србија ће се задужити са 2,3 милијарде долара, а након тога продати и своје једино профитабилно предузеће, Телеком, пише Блиц.
Дефицит буџета могао би да достигне ове године 234 милијарде динара или седам одсто БДП-а, односно свега што привреда произведе за годину дана.
Да би се та рупа у каси покрила, држава ће се задужити са 2,3 милијарде долара које плаћа по високој цени.
Уз то, планира и да прода своје једино профитабилно предузеће, Телеком Србија, без јасне намере да смањи високу јавну потрошњу.
“Својим наследницима сам 2006. оставио 1,1 милијарду евра вишка у каси, а после Мирка Цветковића, мени је остала рупа од 2,2 милијарде евра”, рекао је Млађан Динкић, министар економије и финансија.
Он је најавио да ће се држава задужити за покривање дефицита, не откривајући код кога, по камати од 3 до 3, 5 одсто.
Бранко Дрчелић, директор Управе за јавни дуг, међутим, каже да према актуелном буџету за ову годину држава намерава да се задужи за покривање дефицита са 90 милијарди динара на домаћем и са још 1,4 милијарде долара на иностраном тржишту.
Тај новац ћемо добити по папреној цени, будући да је најнижа стопа по којој се држава задужује у земљи 13 одсто у динарима, односно 7,3 одсто у еврима.
Уз то, намера државе је да прода један део имовине, у првом реду своју “златну коку”, Телеком, како би покрила дефицит. За Милана Ковачевића, саветника за страна улагања, то није изненађење.
“И до сада је новац од приватизације одлазио у текућу потрошњу. Али то је само преброђавање тренутне лоше ситуације, да би нам сутра било још горе. Уколико би сада држава продала Телеком, то би значило да смо прихватили да јавна потрошња остане превелика и убудуће”, каже Ковачевић.
Он верује и да би цена коју би Влада добила за своје једино профитабилно предузеће била нижа од 1,1 милијарду евра за 51 одсто акција колико је лане нудио једини понуђач Телеком Аустрија, јер криза још траје.
Према рачуници Мирослава Здравковића, уредника сајта макроекономија.орг, уколико би се плате и пензије замрзнуле на овом нивоу на којем су сада, односно ако се не би усклађивале с инфлацијом и растом БДП-а у октобру и јанауру, државна каса би уштедела 30 милијарди динара.
“То је много бољи начин да се попуни буџет него да се подигне горња стопа ПДВ-а на 20 одсто, јер би повећање пореза донело много нижу суму, односно око 11 милијарди динара. Уз то, повећање пореза се увек осети кроз пад потрошње и пад стандарда грађана, јер цене неминовно иду горе”, каже Здравковић.
Блиц
