Србија се задужује више од милион и по евра сваког дана. Најновији подаци показују да је у току маја наш јавни дуг повећан за око 54 милиона евра. Такоје, показују подаци Министарства финансија, јавни дуг Србије на крају прошлог месеца износио 20,65 милијарди евра, што је 62,9 одсто пројектованог бруто домаћег производа, односно свега што мислимо да ћемо створити у току ове године. Тиме су све законске границе одавно пробијене, будући да је Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничио на највише 45 одсто. Европски стандарди налажу да јавни дуг државе не сме да пређе 60 одсто њеног БДП-а.
Горан Николић, економиста Института за европске студије, сматра да су најновији подаци о стању нашег јавног дуга само наставак тренда који имамо већ годинама.
– Од почетка 2009. Србија у просеку има прираст дуга од 2,4 милијарде евра годишње. Тако ће бити и ове године. То је износ који остане када од нових задужења одузмемо ону суму коју кредиторима враћамо на име старих дугова. Јер, део новца који зајмимо увек оде и на враћање дугова – објашњава Николић, додајући да те 2,4 милијарде показују колико сваке године више потрошимо него што произведемо.
– Толико нам заправо недостаје да одржимо овај ниво стандарда и морамо да их позајмимо. Уколико више не желимо да се задужујемо, за толико бисмо морали да смањимо јавну потрошњу или да излаз нађемо у обарању курса – закључује Николић.
Иако нам се ове бројке чине суморне, економиста Мирослав Здравковић, уредник сајта „Макроекономија”, каже да је мајско повећање дуга за 54 милиона евра најмањи пораст од септембра 2013.
– На жалост, месечни дефицит буџета у износу од 22,8 милијарди динара у мају, указује на потребу да се током летњих месеци штеди на сваком динару у потрошњи како би се буџетски дефицит вратио на прошлогодишњу вредност – каже Здравковић.
Ненад Гујаничић из брокерске куће „Вајзброкер” оцењује да је и током ове године настављен тренд неповољних макроекономских показатеља наше земље.
– Извесно је да ситуација не би била много боља и да нас нису задесиле недавне поплаве. Влада још није донела озбиљне економске мере које би средњорочно могле утицати на стабилизацију јавних финансија и у перспективи на смањење јавног дуга. Уместо тога, очито је да се оклева са смањењем јавне потрошње уз погубну политику субвенционисања која је однела велике жртве међу домаћим предузетницима – наводи Гујаничић, додајући да се наше задуживање и даље одвија на крилима повољне глобалне монетарне климе, јер постоји вишак новца на светском тржишту.
– Забрињава, међутим, што ће овај „медени месец” пре или касније проћи па ће и приноси бити знатно неповољнији. У коликој се тешкој макроекономској ситуацији налазимо, говори и недавно задуживање на домаћем тржишту где је принос на десетогодишње обвезнице номиноване у еврима износио 5,5 одсто. Достизање оваквих стопа раста БДП-а тренутно је незамисливо – закључује Гујаничић.
Треба, међутим, рећи да проблем са огромним дуговима и сталним новим задуживањем државе није само наш. Од почетка светске економске кризе, па све до средине прошле године дуг свих држава света увећан је за готово 40 одсто и достигао је невероватних 100.000 милијарди долара. Реч је о подацима које је недавно саопштила Банка за међународна поравнања у Базелу.
– Од почетка финансијске кризе државе су позајмљивале средства како би своје привреде избавиле из рецесије. Управо су владе, централне, регионалне или локалне, биле највећи емитенти дуга – изјавили су званичници ове банке, а пренеле светске агенције. И заиста, подаци ММФ показују да су многе државе више задужене од нас. Тако је јавни дуг Немачке већи од 80 одсто БДП-а, а Белгије близу сто процената. Међутим, са таквом статистиком увек треба бити обазрив, јер ти подаци откривају само једну страну приче. Веома је битно у каквом је стању економија земље и какве су њене могућности, односно да ли ће бити у стању да зајмове уредно враћа. И наравно, веома је важна перцепција међународних кредитора о томе.
Стефан Деспотовић, Политика
