Ваздух у главном граду Србије и данас је лош. На светској листи најзагађенијих градова Београд је у врху. Због тога је на специјализованом сајту “АирВисуал” који се бави мерењем степена загађености, ваздух у српској престоници означен као нездрав. Из Градског завода за јавно здравље кажу и да се ове зиме у односу на претходне бележи благи пораст загађења. Указују да би снег или киша могли да побољшају ситуацију.
Дисање на шкрге – тако данима изгледа ситуација у Београду. Боље стање није ни 11. јануара, јер на сајту Градског завода за јавно здравље стоји упозорење да је ваздух загађен. У тој трци са светским градовима, српска престоница заузела је пето место, те је тако претекла Индију и Монголију. Подаци показују и да је квалитет ваздуха у црвеној зони, што упозорава да је нездрав.
“Баш је загађено, поготово јутро рано и ноћу врло често, не може се ни прозор отворити, ни ништа”.
“Ја не осећам никакве проблеме у загађености”.
“Данас је мало боље, али буде дана кад се тешко дише баш”.
“Осећа се итекако”.
Н1: Колико Вам смета то?
“Ми што имамо проблема са срцем, смета доста”.
Грађани су и раније мучили муку са загађењем. Међутим, стручњаци указују да се ове зиме бележи пораст штетних честица у ваздуху.
“Можда јесу концентрације за нијансу веће него што су биле претходних година, то можемо видети када погледамо годишњи извештај за 2019. и поредимо га са неколико година уназад”, каже Андреј Шоштарић из Градског завода за јавно здравље.
Главни фактори који утичу на загађености и даље су исти: ложишта, електране, индустија, фабрике. Из Градског завода за јавно здравље кажу да зима без снега – температура у плусу, саобраћај и климатске промене “кобна” комбинација која доводи до актуелног степена загађења. То отвара питање: да ли Београђани треба да страхују за своје здравље?
“Објављена је студија Светске здравствене организације, где је показано да се у оближњим градовима годишње јавља 6.000 преурањених смрти, тако да свакако аеро загађење утиче на здравље људи, то јесу полутанти, да није тако, не би било ни потребе за мониторингом”, каже Шоштарић.
Да ли би кошава могла да буде једини савезник у чишћењу ваздуха? Саговорник Н1 додаје да би поред тока, главну улогу могао да преузме снег, који се од почетка зиме није забелео на улицама престонице. А шта би требало да предузме држава? Из Инцијативе не давимо Београд кажу да би челници требало да се активирају, јер је оно што до сада показују, како наводе, ћутање на горећи проблем загађености српских градова.
“Државни челници не предузимају ништа поводом овог питања, једино што раде јесте да умањују значај загађења ваздуха. Ми смо упутили један сет мера како би од њих захтевали да се позабаве овим питањем, они нису урадили ништа, у том сету мера је боље информисање грађана пре свега, али и начини заштите, затим и како да се ситуација промени, а то је радикално пошумљавање, унапређење јавног превоза како не бисмо имали гужве, то је прелазак са фосилних на одржива горива”, каже Радомир Лазовић из Не давимо Београд.
Док се држава не активира, готово читава Србија се гуши. Данима се тешко дише у Суботици, Смедереву, Новом Саду, Пожаревцу и Ваљеву. Грађане који живе у Бору, Костолцу, Панчеву, Косјерићу и Ужицу, проблем загађености прати годинама. Да је ситуација забрињавајућа указују и медији – поједини пишу да је Србија прва у Европи по штетности последица загађења.
Н1
