Представник зрењанинске неформалне групе “Стоп кафилерији” Гојкан Стојиновић изјавио је да су према статистичким подацима загадјеност ваздуха, односно болести респираторног тракта, други узрок смртности у Зрењанину.”Хоћемо да кренемо од инцијативе да Зрењанин добије више мерних места, да се направе нулта мерења. Тражимо да се, осим честичних, уведу и друга мерења која би показала у ком стању је квалитет ваздуха у Зрењанину”, рекао је Стојиновић у емисији Независног друштва новинара Војводине “Знамо ли шта дишемо”.
Он је упозорио да Зрењанин наводно има три мерна места за аерозагадјење, али да на интерактивној мапи сајта Агенције за заштиту животне средине нема ниједног.
“Наша иницијатива иде у неколико праваца у овом тренутку, али један од основних је прикупљање потписа за петицију да Зрењанин добије више мерних места. Поред будуће фабрике гума требало би да почне са радом низ других хемијских фабрика које пуштају различите дозе мисије у ваздух”, рекао је Стојиновић.
Уз подсећање да је летос, на јавној расправи о Студији процене утицаја на животну средину фабрике гума Линглонг, заинтересована јавност била спречена да на њој учествује, Стојиновић је оценио да кад говоримо о еколошким темама, успех нашег друштва, иако каснимо, лежи у едукацији младих.
Сабина Керић из организације Еконаут рекла је да се проблем са панчевачким ваздухом спонтано смањио након бомбародавања, када се затворила Азотара, која сада служи за складиште минералног дјубрива.
“Тренутно се тамо складишти дјубриво које је у Либану било одговорно за ону експлозију и то је нешто што је постало актуелно када је то глобално одјекнуло. Панчевци су се доста забринули због тога па смо гледали колики би тај круг страдао код нас. Дошли смо до закључка да би чак могло и до Београда да стигне и да би заправо било неколико пута јаче него Бејрутска експлозија”, казала је она.
Према њеним речима, у Панчеву је веома изражен еколошки активизам који се супротставља плановима који су мимо логике и мимо процедура, а један од њих је изградња једног од највећих складишта опасног отпада у Србији у Рафинерији нафте.
“Иако Азотара не ради, раде Петрохемија и Рафинерија пуном паром. Рафинерија је у последњих неколико година доста уложила у нове технолошке процесе. То загадјење се смањило. Ми који пратимо апликације које су постале популарне у последњих пар година видели смо да Панчево постаје ваздушна бања у односу на Београд”, рекла је Сабрина Керић.
Њена организација Еконаут се у последње време бави урбаним пчеларством у Београду. То подразумева постављање кошница на крововима зграда и праћење квалитета меда који се добија из градских кошница.
“Занимљиво је да пчеле производе савршено безбедан мед. У њему нема пестицида и тешких метала које бисте очекивали јер је прикупљен на територији Београда. Пчеле тај мед пречисте, оне их направе савршено сигурним. Медјутим, градске пчеле живе краће него сеоске”, упозорила је Сабина Керић.
Емисија је реализована у оквиру пројекта “Зрекологија – ти се питаш!” коју спроводи зрењанинска инцијатива “Ваздух није роба” у сарадњи са Зрењанинском омладинском развојном агенцијом. Пројекат је део програма “Снажно зелено” који финансира Европска унија.
Нова.рс
