Три Албанца претуку клинца Србина у Грачаници док шета са девојком и сестром. Нико апсолутно ништа не говори. Где су све организације, цивилни сектор, где су политичари на КиМ да позову на одговорност? Замислите да је неко у сред Београда не дај боже претукао клинца Албанца.
Ја сам стварно шокиран сваки пут овим дуплим стандардом. Имам осећај да се насиље над Србима не третира на исти начин као насиље над Албанцима. Изузетно је забрињавајућа тишина и скептичност сваки пут када чујемо и видимо насиље над Србима на КиМ.
Оне сцене са Албанцем и пекаром у Борчи не треба никада да се понове. Тај случај се вукао по медијима месец дана, цео регион о томе причао. Овог клинца 3 човека претуку, једва у неким локалним медијима можемо о томе да чујемо, а камоли неко да у његово име протестује у Приштини.
Због чега пекара у Борчи добија месец дана посвећености у свим медијима региона и једно 10 емисија, државну дебату, плус још се окупило пола цивилног сектора на сликању, а када претуку клинца 50м од своје куће у Грачаници мук. Јел има на Косову неких организација да нешто кажу?
Желимо да неко коначно обезбеди и гарантује безбедност Србима на КиМ. Потпуно је срамотно да у 2021. долази ауто у Грачаницу да би без разлога претукли клинца Србина који шета са девојком. То просто мора да престане и Срби не смеју да се третирају као грађани другог реда на КиМ.
Јел то превише? Јел то тешко? Зар је толико тешко обезбедити сигурност Србима који желе мирно да живе као мањина и деле живот са Албанцима. Срби у 2021. не праве апсолутно никакве проблеме, никакве провокације, само желе на миру да живе. Јел то толико тешко?
Београд и Република Србија морају много одлучнији да буду у приступу и представљању овог проблема међународној заједници. Просто морају да се недвосмислено заложе за постојање безбедности и очувања људских права Срба на КиМ, и то није тема за преговоре, то је основ.
Само желимо исти стандард и иста права за сваког грађанина на КиМ, био он Србин или Албанац или нешто треће. Ово што тренутно видимо је дупли стандард институција и дупли однос јавности и медија. Желимо исти стандард и исти интензитет покрића ових проблема. Само то за почетак.
Апсолутно сам за паузирање сваког дијалога са Приштином докле год се не престане са нападима на Србе на КиМ. Не можемо да преговарамо ни о чему ако не постоји основна безбедност српске мањине на КиМ и када сваког месеца гледамо различито насиље.
Сергеј Дојчиновић, НСПМ.рс
S. VAN P.
24. марта 2021. at 10:59
Opet isto.!Pored ostalog nastoji se da zaboravimo i svoj Srpski jezik.
Odakle sada „Leave Rating….Leave Review….POST REWIEW ………. Kud nestadoše naši izrazi sa ove pozicije….i zašto? Moramo li zaboraviti naš jezik i preuzeti neki moderni i zaboga „Cool “ jezik. Sve što je Srpsko ovako neprimetljivo postepeno nestaje zaslugom deformisanih Srba ….a bojim se da će i nase KiM nestati aktivnostima “ modernih osavremenjenih Srba“ Takav strah prisutan je već dugo vremena.
POŠTOVANJE PREMA AUTORU ČLANKA O TIŠINI KADA SE VRŠI NASILJE NAD SRBIMA….
Evo jednog predloga za mirno razrešenje problema oko KiM :
Uzimajući u obzir da je suživot Srba i Albanaca na istom prostoru pod istom državnom upravom potpuno nemoguć ,apsolutno nekompatibilan – ne uz omalovažavanje jednih ili drugih već zbog prirodnih razlika koje su iskristalisane kroz protok hiljade godina – pregovori sa Kosovarima moraju biti obustavljeni. Može se pregovarati sa državom Albanijom za razmenu teritorija.To bi trebalo da bude jedini realni pristup problemu oko KiM.
Ako Albanci sa jedne strane i Srbi sa druge strane žele dobro svojim narodima tada treba u razmjeni teritorija da Srbiji pripadne dio Albanije uz Crnu Goru do mora, te obala od Bojane do rta Rodonit,zatim da granica ide od rta Rodonit preko vrhova brda zapadno od magistrale Priština –Drač, (da ima geografski prirodni tok ) do Prizrena ili blizu,,možda do Junika, a da Albaniji pripadne dio KIM južno od svih srpskih svetinja ( da u Srbiji ostaju Peć,Dečani, Gračanica, Kosovo polje na kome je bila bitka), i takođe da Albaniji pripadne dio (t.zv. preševske doline) naseljen većinskim Alb.stanovništvom sve do Makedonije.
Albanci na teritoriji koja bi pripala Srbiji i Srbi na teritoriji koja bi pripala Albaniji moraju biti preseljeni u matične države uz naknadu za ostavljenu imovinu. O visini naknade imovine trebalo bi da odlučuje ista komisija imenovana saglasno od Srbije i Albanije i uslovljena da svaki slučaj okonča u vrlo kratkom vremenu
Izuzetaka od preseljenja nebi trebalo biti – jer bi inače dio problema ostao i nadalje . (Pored svih sladunjavih priča danas – Srbi i Albanci jedni sa drugima na istoj teritoriji – potpuno su nekompatabilni)
Pored Gračanice trebalo bi izgraditi visok i dosta dug zid koji Gračanicu uklapa u srpske teritorije, a Prištinu u albanske teritorije. da bi se sprečili incidenti pojedinaca koje ne kontrolišu Vlade. Prislino , iako ekonomski obeštećeno preseljenje palo bi vrlo teško onima kojih se tiče, međutim to bi trebala biti svjesna žrtva za dobro svojih budućih generacija. (Naši pretci su podnosili mnogo veća žrtvovanja uključujući i svoje živote).
Ova razmjena teritorija i preseljenja nebi bili dopušteni od strane država koje su inače zainteresovane za ovaj region.Ali i za Albance i za Srbe ovakav način ostvarenja razmjene teritorija bio bi mnogostruko koristan. Mislim da dio Albanaca shvata što bi time dobio njihov Albanski narod. I što je vrlo važno – nebi više bio faktor u rukama velikih sila već bi imao mogućnost za svoj vlastito željeni razvoj.
(Sada moram napomenuti da sam od marta 2019 god. u medijima -naišao na članke u kojima Milijana Baletić predlaže već od 2012 godine veoma slične predloge onima do kojih sam ja samorazvojno došao…i nadam se da u našem narodu ima dosta onih koji su obični Ljudi- i razumno možda dolaze do sličnih ideja, a meni bi bilo drago da takve ideje preovladaju većinom Srba.)
O navednom rješenju problema KIM – ne govori niko (osim Milijane), međutim ovo nije neostvarivo. Umni Albanci znaju da je čitava Albanija na srpskoj zemlji i ako ima Božje pravde , ovakvo rješenje bi bilo pravedno i trajno.Mislim da bi umni Albanci podržali ovo rješenje, ali me je strah da Srbi u današnjoj Srbiji imaju kontinentalni mentalitet i da im do izlaza na more nije stalo.
Pojam mora im je turizam,plaža,gužva na plaži,kupanje i ništa više,te sve to uz novac mogu sebi omogućiti i bez svog mora. Vrlo kratko reagovanje na kratke staze,stav profitera makar vrlo sitnih,beznačajnih..i uklapanje u zapadni materijani poredak pun zla i nesoja svake vrste.
Mnogi će reći-nema razmjene teritorija , jer Skadar je ionako bio naš.To znači nema pregovora,poništava se ideja,i sve nadalje ide kao do sada. Tačno je da je Skadar bio naš, ali sada tu u većini živi drugi narod. I bez razmjene teritorija u koje bi bio uključen i Skadar,Skadar nikada neće biti naš. Upotrebimo razum i dobru volju da ne naškodimo drugome, te će Bog dati da ni drugi ne naškode nama. Nadam se da će se ovo ostvariti kad tad, osim ako Srbi nestanu kao narod i kao Srbi.
U smislu da nebismo nestali, uzor bi nam trebali biti Izraelci, koji su konačno proglasili da je Izrael nacionalna država Izraelaca i da su non stop spremni da brane svoju zemlju. Tačno je da imaju podršku moćne države S.A.D, ali bi i mi imali podršku moćnih država Rusije i Kine.
Na tako dobijenoj obali trebali bi smo napraviti veliku transšipment kontejnersku luku (koja bi bila značajna za čitav Jadran) i saobraćajnice od te luke do Mađarske .
Uz ovaj izlaz na more, reaktiviranje brodograđevne industrije na moru i u Beogradu, te uz zadržavanje kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta i slatkih voda i rudnog bogatstva u svojim nacionalnim rukama, imali bi smo pristojan život i budućnost za naše familije i potomstvo.
Poljoprivredno zemljište treba da bude zaštićeno i na istom bez obzira dali je vlasnik individualna osoba ili društvo treba zabraniti bilo kakve izgradnje bilo kuća ili nečeg drugog.Takođe treba ograničiti porast i širenje velikih gradova,već u istima treba dobro urediti postojeće stanje a priliv stanovništva usmjeriti na druge za to odabrane centre. ( U suštini broj stanova u jednom gradu morao bi biti ograničen prema mogućnostima zapošljavanja,tako da svaki stan daje pravo na dva radna mjesta). Prekobrojni pretendenti na naseljenje u gradu koji nema više mogućnosti za zapošljavanje – morali bi biti upućeni u drugi centar koji se izgrađuje na daljini 50 do 100 kilometara od već postojećeg centra. (Prostor između bi trebao biti uotrebljen za proizvodnju hrane, a ako je za to nepogodan, onda za druge djelatnosti.)
I ponavljam – ako izgubimo KIM – a sve ide ka tome – mi smo izgubili sami sebe. I nikada više nećemo se pronaći. Ostaćemo prokleti za vječita vremena.
Izgleda da nam ne preostaje ništa drugo nego da molimo Boga da nam pomogne i da preumljenim Srbima vrati pamet u glavu.
Gde si vučko-pičko da kažeš reč u zaštiti Srbskog življa? DABOGDA crko i DABOGDA ti SVE po kući pocrkalo do deteta u kolevci majke ti ga pizdajničke u usta nabijem žvalava! Amin!