ОДЛУКА суда у Хагу да одбаци тужбу и контратужбу за геноцид, коју су многи видели као шансу за помирење Хрватске и Србије, само је долила уље на ватру, па су односи две државе доспели, чини се, на најнижу тачку. Србија и Срби главна су мета већег дела хрватске јавности, а антисрпска хистерија присутна је на сваком кораку.

Хрватски политичари утркују се ко ће већу паљбу осути по источном суседу. И са највише адресе стигла је претња – премијер Зоран Милановић је запретио да ће блокирати улазак Србије у ЕУ уколико не промени законе и не одрекне се надлежности над хрватским држављанима који су чинили злочине над Србима.

– Уценама неће бити краја – каже за “Новости” Саво Штрбац, директор “Веритаса”. Тражиће да испунимо све оно што су навели у тужби против Србије, а што је Хаг одбацио: репарацију ратне одштете, повратак културног блага, решавање питања несталих, да Србија суди свим починиоцима ратних злочина на територији Хрватске. Уследиће и захтев да се реши граница на Дунаву.

Историчаре и познаваоце прилика између две државе кроз дужи историјски период не чуди све ово.

– Мржња према Србима једино је што уједињује Хрвате последњих 150 година. Чак и сада када су протерали Србе и свели их на минималан број, остала је мржња као интегришући чинилац. Та мржња постоји одувек, а јавља се у таласима – каже за “Новости” историчар Василије Крестић.

ПРОБЛЕМ СУ ЕЛИТЕ

ИСТОРИЧАР Чедомир Антић сматра да не мрзе сви Хрвати Србе и да су народи мање-више свуда исти. Он проблем види у елитама. – Хрватска елита злоупотребљава однос према Србима како би остварила унутрашње циљеве. Добар пример је употреба ћирилице која не би постала проблематична да то није било потребно ХДЗ за почетак велике кампање повратка на власт. Слично је било и са тужбом у Хагу која је својевремено помогла СДП да доказује свој патриотизам – истиче Антић.
Историчар Момчило Павловић наводи да су од када живе у заједничкој држави, било Краљевини СХС или у Титовој Југославији, Срби и Хрвати имали и светле тренутке међусобног прожимања и сарадње. Али, и ужасне периоде омразе.

– Кулминација је било систематско уништавање Срба за време Другог светског рата и геноцид почињен од усташке државе, а који се или прикривао или минимализовао – наводи Павловић за “Новости”. – Деведесетих година листа злочина и српског памћења је проширена.

А колика је размера злочина из деведесетих година била, можда најбоље говоре резултати пописа које нам преноси Саво Штрбац:

– На попису 1991. године у Хрватској је било 582.000 Срба и 106.000 Југословена међу којима су најмање 60 одсто били Срби. Десет година касније 2001. године пописано је 201.000 Срба, а на последњем попису 2011. било их је само 186.000. Притом, од 2002. до 2012. године четири и по пута више људи је напустило Хрватску и отишло у Србију него што их се вратило у Хрватску.

С друге стране границе стижу нешто дугачија виђења. Тако Жарко Пуховски сматра да су односи Србије и Хрватске као систем спојених посуда – омразе има на обе стране. Он, ипак, истиче да се оштрица напада са Срба померила ка Југословенима и удбашима:

– Имамо нову моду, пребраја се ко је Југословен, а ко је друга генерација удбаша. Ти напади су “корисни” из два разлога – не потпадају под говор мржње и могу се у њих убацити и неподобни Хрвати.

Професор др Јосип Јурчевић, са загребачког Института “Иво Пилар”, истиче да српска етничка заједница равноправно суделује у тешкој судбини велике већине хрватских држављана.

БРОЈКЕ

* 528.000 Срба у хрватској по попису из 1991.
* 201.000 Срба било по подацима 2001.
* 186.000 Срба остало у Хрватској 2011.

У Хрватској се, каже Јурчевић за “Новости”, већ годинама непрекидно повећавају сиромаштво, незапосленост, исељавање, социјално раслојавање, опште незадовољство, безнађе…

– Привредна и друштвена криза је на рубу социјалног хаоса, а не виде се никакве назнаке опоравка. Главни разлог свих негативности у Хрватској је корумпирана и пљкачкашка владајућа олигархија. Због очувања своје моћи и онемогућавања било каквих промена, та олигархија медијски, политички и на све друге начине производи идеолошке, социјалне и етничке поделе и супротстављања у хрватском друштву – оцењује Јурчевић.

Коментаришући компликоване односе између два народа, психолог Жарко Требјешанин позива се на Фројда који је писао о “нарцизму малих разлика”:

– Ми смо слични народи, имамо исти језик, исту религију, само различите конфесије и различит културни модел. Народи који су слични увеличавају разлике које постоје како би могли да се мрзе. Упрво због тога најкрвавији су грађански ратови између сличних народа.

Требјешанин оцењује и да ти односи доста зависе од политике и глобалних околности, које могу довести до масовних злочина и мржње која трује читаве генерације. n

ГОВОР МРЖЊЕ У САБОРУ

ПОШТО се Милорад Пуповац пре два дана “усудио” да дељењем селотејпа новинарима у Хрватском сабору подсети на име и ратно дело дело Бранимира Главаша, истог поподнева је вербално разапет од посланика Динка Бурића из Хрватског демократског савеза Славоније и Барање. Речи које је изговорио Бурић могу се схватити само као позив на ливквидацију политичких представника српског народа.

Бурић је Пуповцу поручио:

– Доста је великосрпских четничких провокација у Сабору. Клуб СДСС се толико осилио да отворено наступа као четничка великосрпска ћелија у Сабору.

Реакције хрватских државних органа на иступ Бурића су изостале, али није и провала мржње према Србима на интернету. Посланици СДСС су били мета у Сабору, а у хрватском сајбер простору сви Срби. Модератори веб-сајтова нису реаговали.

Љ. Бегенишић, Новости