Захтев за обнову преговора с Немачком о ратној одштети за српске цивиле

Представници више од двадесет удружења подржали су захтев Заједнице удружења жртава Другог светског рата Србије да се поново актуелизује питање исплате ратне одштете цивилима српске националности за страдање у овом периоду.

Почетком августа они су своје потписе ставили на писма упућена представницима свих посланичких група у Скупштини Србије, премијеру и председнику државе у којима се, између осталог, тражи обнављање преговора са Немачком у вези са исплатом ратне одштете. Затражено је и доношење закона о обештећењу за ратну штету коју су грађани Србије претрпели од Италије, Мађарске и Бугарске.

Драган Нововић из Заједнице удружења жртава Другог светског рата Србије каже да су њихове захтеве у вези са ратном одштетом подржала и удружења чија делатност није тематски везана за догађаје из Другог светског рата, попут Удружења књижевника Србије, Удружења новинара Србије, Савеза синдиката Србије, Удружења пензионера…

– Ратна штета не застарева. У Србији има више од 150.000 породица које су оштећене тим збивањима, а које не улазе у онај оквирни споразум између Тита и Бранта. Они нису били жртве нацистичког прогона, него су као цивили, као обични грађани претрпели штету. Или су одведени у заробљеништво, па су коришћени као робовска радна снага или су претрпели штету на имовини. Када смо 1997. правили процену те штете, експертски тим заједнице нашао је да је више од 290 милијарди долара у то време само Немачка дуговала тадашњој Југославији. Чак 85 одсто штете се односи на Србију – напомиње Нововић.

На основу споразума Тито–Брант из 1973. године тадашњој Југославији исплаћен је новац за привредни развој, радило се о два велика кредита, а сматра се да је њиме индиректно обухваћена и одштета за Србе страдале у логорима. Нововић, међутим, подсећа да две државе никада нису потписале мировни споразум којим би морало да буде обухваћено и питање ратне одштете и обештећење цивила. Било је покушаја почетком деведесетих година од стране тадашње југословенске владе да се поново актуелизује ово питање, али без успеха.

– За разлику од Немачке, са Италијом, Мађарском и Бугарском су потписали мировни уговори. Држава је дефинитивно на основу њих добила одређена средства на име ратне одштете. Наш предлог је да се из тих средстава формира посебан фонд за грађане који су претрпели штету у рату од ових држава, а који никада нису за то обештећени – објашњава Нововић.

Ипак, било је појединачних немачких исплата ратних одштета цивилима у Србији. Добиле су је 1961. жртве медицинских, „ин виво“, експеримената, њих 380. Она је у периоду од 2001. до 2008. године исплаћивана и некадашњим логорашима. Међутим, Заједница је истакла да је тим обештећењима било обухваћено свега три одсто од њихових 90.000 чланова. Војним заробљеницима, припадницима тадашње краљеве војске, како наглашава Нововић, никада није исплаћено ништа. Према његовим речима, њих је у логорима било око 230.000, а око 70.000 је преживело Други светски рат.

– Немачка је, као и Мађарска, пре неколико година донела посебне законе по којима се исплаћивала одштета заточеницима концентрационих логора. Одштета од Немачке и Аустрије износила је од 1.000 до 7.500 евра. С тим што ако је заточеник у току рада претрпео тешке телесне повреде и остао трајни инвалид могао је да добије још 7.500 евра. Код Мађара је то било знатно мање, кретало се између 750 и 1.500 евра. Државе обично формирају посебан фонд при својим буџетима за ове намене, а онда дају овлашћења одређеним партнерским организацијама да у њихово име спроведу исплате. Тако је рецимо Немачка дала овлашћење Међународној организацији за миграције из Женеве (IOM), аустријска влада је директно вршила исплате, Мађарска је то чинила преко свог Централног бироа правде – каже Нововић.

Он, међутим, додаје да су услови исплате били строги.

– Тражило се, у случају Немачке, да је некадашњи логораш доживео фебруар 1999. године да би добио одштету. Уколико су преминули после тога, онда њихови наследници имају право на та средства. Како се одштета исплаћивала у две рате, дешавало се да друга, на пример, никада није била исплаћена. Бивши логораш је у међувремену умро, а његови наследници добијали су обавештење од ИОМ-а да је буџет потрошен – напомиње Нововић.

Он истиче да у Европи тренутно није у току исплата ратних одштета и о томе за сада постоје само обећања да ће се формирати нови фондови за те намене.

„Сређивање” одштете за 50 до 200 евра

Причу о обештећењу жртава Другог светског рата покренула су ових дана и поједина ромска удружења. Медији су недавно објавили да су чак ангажовали и стране адвокатске канцеларије да им помогну у наплати одштете за страдање Рома у Другом светском рату. Према тим наводима, одштету је добила неколицина Рома, па се сада прикупљају подаци и траже начин да се обештете жртве страдања. Међутим, Драгољубу Ацковићу, директору Музеја ромске културе, овакве акције и иницијативе су сумњиве.

– Паре за ратну одштету, кратко и јасно, не постоје. Све што раде поједине организације, не само у Србији, већ и у Македонији, које сада покрећу то питање, јесте криминал. Са исплатом ратних одштета Ромима завршено је 2006. године. Од 2004. до тада, био сам ангажован од стране Међународне организације за миграције да прикупим захтеве појединаца за читаву ондашњу Југославију. Предато је око 4.200 ромских захтева за исплату одштете. Десетак је одбијено, а остали су исплаћени и добили су по 7.500 евра одштете. Од тада до дана данашњег се појављују појединци који узимају по 50, 100 или 200 евра од људи да им наводно среде да добију ратну одштету – напомиње Ацковић.

Он истиче да су Јевреји и Роми углавном обештећени за страдање у Другом светском рату, али да Срби нису, због чега подржава иницијативу коју је покренула Заједница жртава.

Тачка на Грчку

Грчки премијер Алексис Ципрас је пре неколико дана обећао да ће исцрпсти сва економска, а по потреби и правна средства, како би својој земљи обезбедио ратну одштету због нацистичке окупације у Другом светском рату.

Парламентарни одбор је припремио извештај о овој теми, а грчки медији спекулишу да је укупан износ дуга између 300 и 400 милијарди евра.

Овим поводом огласио се портпарол немачке владе Штефан Зајберт поручивши да је „питање немачких ратних одштета окончано и правно и политички”.

Танјуг