Платформа-документ за стварање нове уније, која је објављена ових дана на вебу руског Министарства за економски развој, тиче се свих економских сфера– од валуте, преко царина и пореза до енергетике и индустрије
Идућег месеца на самиту Царинске уније Русије, Казахстана и Белорусије одиграће се и један свечани чин. Председници ове три постсвјетске републике потписаће споразум о оснивању Евроазијског трговинског савеза (уније) који би почео да функционише од 01.01.2015. То ће бити нови велики успех руског лидера Владимира Путина у дугогодишњим настојањима реинтеграције некадашњег совјетског простора.
Документ, који је на свом сајту објавило руско Министарство за економски развој, тиче се практично свих сфера економике – од валуте, преко царина и пореза, до енергетске и индустријске политике. Највеће интересовање, не само међу економским зналцима, изазвала су поглавља 9 и 11 која се тичу заједничке валутне политике и финансијских тржишта.
У првој етапи биће формиран Координациони савет, састављен од шефова централних банака чланица Уније. Тај орган биће надлежан и одговоран за курсну политику националних валута, регулацију банкарског и сектора осигурања, као и за унификацију берзи папира од вредности.
Према дневнику Московски комсомолец, у првобитном тексту споразума о стварању Евроазијског савеза рачунало се и са оснивањем Евроазијске централне банке. Та банка би имала функцију мегарегулатора нове заједничке валуте која је већ добила и име – алтин, по руском платежном средству из Средњег века. Националним банкама би у тој варијанти остала само мининимална овлашћења. Сва важнија питања решавала би Евроазијска централна банка над којом би „капа“ био Надзорни одбор, састављен од шефова држава или влада земаља-чланица Уније. Поглавље о заједничкој валути је, међутим, изостављено, наводно на инситирање белоруског предесдника Александра Лукашенка који не жели да остане без могућности да управља инфлацијом помоћу курса и девалвације. Са заједничком валутом је, истина, сагласан али је хтео да један емисиони центар буде у Минску што се није, из разумљивих разлога, свиђало ни Москви ни Астани.
„То би била лудост, Лукашенку се не сме веровати. Ако би му новац требао, он би га без размишљања одмах одштампао“, изјавио је недавно овим поводом моксовски политиколог Андреј Суздалцев.
Но, без обзира на ова неслагања настављају се преговори о стварању заједничке валуте. Према Московском комсомолцу, заједничка валута би почела да важи у наредној фази интеграције, најкасније до 2025. Уколико би се, међутим, против Русије увеле озбиљније економске санкције са Запада, на пример у вези украјинске кризе, овај процес би се убрзао и до преласка на заједничку валуту би се дошло у року од три до пет година.
„Може се очекивати да најкасније од септембра Москва почне оштрије да притиска на Лукашенка, слично као што се лане притисло на украјинског председника Јануковича. Лукашенко ће тешко моћи да то издржи, однос снага је изразито у корист Путина“, тврди главни уредник новина Руски журнал Александар Морозов. Према њему, никаквих проблема у овом погледу неће бити с председником Казахстана Нурсултан Назарбајевим који је био коаутор идеје о заједничкој валути, а од раније пористалица стварања нове наднационалне светске резервне валуте. Назарбајев је, иначе, по избијању светске економске кризе заступао став да је главни узрок те криза била доминантна улога америчког долара.
„Светска валута је правно незаконита. Међународна заједница није долар поставила за светску резервну валуту“, констатовао је тим поводом казахстански лидер.
Име планиране заједничке валуте Евроазијског савеза – алтин, појавило се по први пут у 15.веку када се ковао новац са овим именом у неким руским кнежевинама на истоку Русије. Последњи пут се ово име поменуло када су тако били названи новчићи од три копејке, уведени 1839. за време владавине цара Николаја Првог.
Милан Лазаревић, Праг
Балкан Магазин
