Пред посланицима Народне скупштине Србије је предлог Закона о изменама и допунама Закона о Безбедносно информативној агенцији, који је Влада Србије упутила на усвајање по хитном поступку. Директору тајне службе дају се сва овлашћења, да њом руководи као својом приватном војском, а он служи искључиво оном ко га је поставио на то место. Али, мало су закаснили
Пре скоро две године тадашњи директор Безбедносно информативне агенције Александар Ђорђевић одлучио је да Агенцију још више потчини својој вољи и интересима. У то време он је припадао једној од најозлоглашенијих интересних група унутар Вучићевог картела, која се , у међувремену, распала. У тој групи су били и министар здравља Златибор Лончар, председник Апелационог суда у Београду Душко Миленковић, начелник Полицијске управе за Београд Веселин Милић, директор Електромреже Никола Петровић и још неколико судија и тужилаца.
Директор БИА је на ово место постављен по налогу Александра Вучића, јер је и Ђора из педерске групе која се утрпала у Српску напредну странку. Као адвокат Ђорђевић је згртао велике своте новца, јер је радио за чачанску мафију која је трговала оружјем и наркотицима, а бавила се и изнудама.
Магазин Таблоид је у 18 наставака описао криминал у БИА под Ђорђевићем, као директором. Описали смо рад најутицајнијих начелника – начелника оперативе Јове Дробњаковића, Ивана Тодорова, начелника за безбедност, Радмиле Селаковић, бивше стечајне управнице које је постављена за начелника логистике…
Након што је успео да за тужиоца за организовани криминал постави Младена Ненадића, адвоката из Чачка, припадника чачанске мафије, Ђорђевић је смислио да своје позиције толко ојача, да може суверено да влада Србијом. Послао је Влади Србије предлог Закона о изменама и допунама закона о БИА, који је тек данас стављен на дневни ред. Након што је прочитао предлог, Вучић је наредио шефу кабинета да званично обавести Агенцију да је предлог закона у ”процедури усвајања од стране Владе и да ће Агенција о томе бити обавештена”. Ђорђевић је добио поруку коју је разумео – да предлог неће проћи, јер је Вођа био више него бесан на њега, али није имао куражи да га смени.
Предлогом новог закона директор у Агенцији о свему одлучује. О пријему службеника и без конкурса, о распоређивању, кажњавању, награђивању, о прављењу систематизације раних места…
Нигде у озбиљним државама тајна служба није под окупацијом директора. Њеним радом само законски руководи директор, кога поставља извршна власт. Али, Агенција има своју уставну и законом одређену улогу. О организацији, задацима и овлашћењима Агенције одлучује Влада Србије, уз сагласност скупштинског одбора за безбедност и контролу рада служби безбедности. Надзор над радом БИА може да врши и Заштитник грађана, Државна ревизорска институиција (када су у питању финансије) и Одбор за безбедност.
Када немачка влада постави директора БНД-а, он не контактира са агентима Службе. Он добија свакодневно извештаје, утврђене Пословником, од шефа оперативе, а преко њега може да тражи да се упозна са радом и појединих управа. Он не поставља шефове одељења. Кадровска служба БНД-а прати рад сваког службеника, оцењује његов учинак и способности и одлучује о његовом напредовању. Ни случајно се не може десити да стечајна управница са 59 година живота дође за начелника логистике у БНД-у. То је незамисливо.
Нажалост, у Србији не постоје независне институције, тако да су за директора БИА постављани и типови попут Радета Булатовића, који је био у затвору, Саше Вукадиновића, Александра Ђорђевића…БНД, коју узимамо за пример, има свог портпарола, који комуницира са јавношћу, а не директор.
Немачка Влада може да мења послове и задатке БНД-а, али то нико још није учинио. И БНД је под контролом одбора Бундестага и државних институција, али директор не може да прима службенике по свом избору, јер су чланови његове партије или пријатељи, нити да их поставља за начелнике служби унутар БНД-а.
Ђорђевић је предложио да се врши безбедносна провера службеника који се на посао враћају по одлуци суда! Дакле, он је желео да буде изнад суда. Желео је да спречи повратак на рад службеника Бранка Вељковића (који је из његовог родног места, поред Чачка), кога је суд вратио на посао, прогласивши одлуке о отпуштању као незаконите.
Да је БИА приватна служба сведочи и питање које посланичка група Доста је било 31. августа упутила поводом претресања стана и претњи које су упућене новинару и водитељу продукције Балканинфо.ме Теши Тешановићу поводом интервјуа који је у Амстердаму направио са Ђорђем Вишекруном, бившим Вучићевим пријатељем, који је Вођу описао као искомплексираног хомосексулаца и човека који ништа не зна да ради, осим што лаже и вара све које познаје.
Очигледно је да изменама Закона о БИА Вођа жели да рад ове тајне службе подреди својим интересима и опстанку на власти, прогону политичких неистомишљеника, новинара, посланика, бизнисмена. Јер полицијски службеници БИА немају овлашћења да хапсе грађане без налога судије за претходни поступак, а све радње које предузимају, почев од тајног прислушкивања, надзора, морају да имају судско одобрење.
Закон ће сигурно бити изгласан, али је већ касно. Ова власт само што се није сама урушила од себе. Закон ће проћи и пред Уставним судом Србије, јер са Вучићем морају да оду и сви они, који су у судовима, тужилаштвима, службама безбедности и полицији, слепо служили Вођи, уместо што су примењивали закон и бавили се својим, законом одређеним пословима.
мајор Горан Митровић, Таблоид
