KАДА дамо 100 динара за домаћи производ, често и до 95 динара остаје у земљи и иде на трошкове производње, плате радника, инвестиције и издвајања за просвету, здравство, пензије, а само пет динара одлази кроз профит у џепове власника фирме, ма које вере или нације они били! Објашњава ово за “Новости” Милан Ристић, председник Удружења “Моја Србија”, које годинама води акцију о важности куповине домаће робе, указујући да ако се истих тих 100 динара да за увозни производ, највећи проценат суме излази из новчаних токова Србије.

Иако је званична кампања “Купујмо домаће” стартовала пре више од 10 година, никада није у пуној мери заживела у нашој земљи. Било је спорадичних акција и покушаја да се фаворизује домаћа роба, али углавном кратког даха. Кампања “Купујмо домаће” почела је на пролеће 2004. године, и у то време је била у складу са законским решењима и споразумима из области трговине. Влада Србије тада је подржала акцију Министарства трговине “Купујмо домаће – обновимо Србију” због повећања тражње за домаћим производима и отварања нових радних места.

– Основна претпоставка тадашњег министарства надлежног за трговину, била је да постоје изражени стереотипи у јавности, према добром квалитету страних и лошем квалитету домаћих производа – каже за наш лист Жељко Ракић, начелник Одељења за трговину и развој конкуренције Министарства трговине. – То није одговарало стварности и у великој мери последица је имиџа робне марке.

Кампања је имала промотивни карактер и заснивала се на организовању скупова и приказивању ТВ спотова о куповини домаће робе. Ипак, утисак је да није било суштинских промена и новог начина размишљања у стварности, кроз повећање квалитета, подстицање домаће производње, увођења заштитног знака…

– Актуелни Закон о трговини забрањује ограничења слободе обављања трговине на јединственом тржишту Републике Србије – додаје Ракић. – То значи да сви трговци и сва роба на нашем тржишту имају једнак третман, независно од тога да ли долазе из наше земље или иностранства. Држава због тога више не може да сугерише куповину домаће робе, јер би тиме утицала на слободан избор потрошача што није у складу са нормама о равноправном третирању производа на тржишту. Право на слободан избор је примарно међу правима потрошача, у правним системима и ЕУ и УН.

Ракић напомиње да је кампања “Најбоље из Србије” коју од 2004. заједно организују Привредна комора Србије уз подршку Министарства трговине, била у складу са принципима ЕУ и УН, а имала је циљ да подстиче стварање квалитетних српских производа и јача њихову тржишну позицију у земљи и иностранству.

“СРБИЈА ИМА КВАЛИТЕТ”

Уместо “Бирајмо домаће”, удружење “Моја Србија” последњих година води акцију “Србија има квалитет”. Према Ристићевим речима, назив је промењен како би се омогућило државним функционерима да се лакше укључе, без обзира на ЕУ ограничења.

– За шест година, наша акција није добила ниједан динар помоћи – каже Ристић. – Сличне акције су у Хрватској организоване под окриљем тамошње Привредне коморе све до тренутка уласка у ЕУ, уз велика новчана улагања. Оно што издваја нашу кампању од сличних јесте и то што не позивамо грађане да купују домаће производе пошто-пото. Кажемо уколико је домаћи производ довољно квалитетан и ценовно конкурентан страном производу.

Д. Маринковић, Новости