Драган Јовановић, председник општине Топола упозорава да ће према новом закону о геолошким истраживањима и рударству локалне самоуправе изгубити могућност одлучивања о истраживањима и експлоатацији руда на својој територији
Сва истраживања и експлоатацију минералних сировина од стратешког значаја држава је ставила под своју контролу. Услове је пооштрила тако што је инвеститоре обавезала да уђу у стратешко партнерство са републиком, а локалним самоуправама одузела моћ одлучивања и убирања прихода од минералних сировина на својој територији. Ове новине предвиђене Нацртом закона о геолошким истраживањима и рударству критиковали су инвеститори, стручна јавност и представници општина.
Упркос спекулацијама да ће закон бити повучен из процедуре у кабинету Милана Бачевића, министра природних ресурса, рударства и просторног планирања, „Политици” је речено да о томе нема говора. Уважиће примедбе и сугестије које су се углавном односиле на стратешко партнерство, поједине гаранције и накнаде. Унеће их, како кажу, у текст коначне верзије закона и за седам дана треба да буде представљен јавности.
Инвеститори су замерили да би нови закон дестимулативно утицао на даља улагања у рударски сектор, јер није прецизно дефинисан однос улагача и државе. Сматрају дасе унапред мора знати ко колико улаже, како би сигурније пословали и могли да врате уложена средства.
Томислав Шубарановић, државни секретар у овом министарству, најављује да ће члан 11, који се на то односи бити промењен.
– Не могу тачно да кажем како ће гласити, јер је у фази припреме. Новим Нацртом закона о геолошким истраживањима и рударству доста ће се изаћи у сусрет инвеститорима и њихов положај биће побољшан – обећава Шубарановић.
И док излази у сусрет инвеститорима, држава одузима надлежности општинама. Драган Јовановић, председник општине Топола упозорава да ће локалне самоуправе изгубити моћ одлучивања као и приход од накнада.
– Нико нас ништа неће питати око експлоатација камена на планини Венчац и минералне воде „књаз Милош”. Сав новац од накнада сливаће се у републичку касу, а нама ће остати вишак запослених који су издавали сагласности и дозволе. Ако инвеститор буде желео да подигне фабрику за прераду никла на нашој територији нећемо одлучивати где ће бити постављена нити колику површину ће заузети – тврди Јовановић.
Са друге стране, Шубарановић подсећа да су према тренутно важећем закону локалне самоуправе имале обавезу да издају одобрења за извођење примењених геолошких истраживања, експлоатацију, извођење рударских радова и геолошку и рударску инспекцију.
Од 123 локалне самоуправе, само девет општина је потврдило да ће преузети те послове. Остале су их, како тврди, враћале Министарству природних ресурса, рударства и просторног планирања.
– То је једини разлог зашто ће у предлогу новог нацрта закона о геолошким истраживањима бити предложено да локалне самоуправе не обављају наведене послове. Међутим, и даље остаје да је уз захтев за одобрење за експлоатационо поље, односно експлоатацију свакако потребан акт општинског органа надлежног за урбанизам. Такође и одбрана Студије о процени утицаја експлоатације на животну средину остаје јавна у општинама у којима се лежиште налази – тврди Шубарановић и додаје да је то предложено само у циљу ефикаснијег и бржег решавања предмета.
Он наглашава да накнаде за геолошка истраживања и накнаде за коришћење минералних сировина неће бити предмет овог нацрта закона, већ ће се налазити у закону о накнадама.
Стручна јавност је дигла глас против одређивања рудне ренте и тежње да се одређују једном годишње, како је предвиђено првобитном верзијом закона.
У Привредној комори Србије наглашавају да рудна рента мора да буде селективна и да зависи од врсте минералне сировине. Неопходно је, како кажу, предвидети да скала рудне ренте буде прогресивна и функционално зависна од сигурности и висине улагања.
Међутим, државни секретар у Министарству природних ресурса и рударства каже да „неће бити изненадног повећања накнада за коришћење минералних сировина, тако да компаније и инвеститори неће бити угрожени”.
– Законом се дефинишу основица и горња граница за одређивање висине накнаде за коришћење минералних сировина, такозване рудне ренте. При доношењу акта владе којим ће се утврдити висина накнада, узеће се у обзир и утицај рудних ренти на пословање компанија из тих области, као и цене на тржишту Србије или на одговарајућем референтном светском тржишту – наводи државни секретар.
